Говор шефа српске дипломатије ивице Дачића на опроштају од трагично настрадалог амбасадора Србије Оливера Потежице

komemoracijaПоштована породице, поштоване колеге и пријатељи,

Опраштамо се од амбасадора и драгог колеге Оливера Потежице,

Амбасадор Оливер Потежица је био човек који није живео од идеологија, већ је био од оних људи који живе за идеје. На стотине ауторских текстова и десетине књига није могао да испише неко ко нема такве животне приоритете и вредности. Његова једина идеологија била је држава и у свом раду водио се државним интересима. Професионално изграђен у дипломатији СФРЈ, стекао је и атрибуте каријерног дипломате, ерудите и врхунског познаваoца региона, у коме је провео готово читав радни век и био уважаван саговорник страним дипломатама.

Каже се да добар дипломата уме да разговара и са краљевима и председницима, али и са обичним људима, и да се свако од њих у разговору са њим осећа добро. Оливер је био тог кова, за шефове држава био је у правом смислу његова екселенција господин Оливер Потежица, а за обичне људе био је човек који је пленио својом топлином и људскошћу, сефир Оли или једноставно хабиби.

У тој непосредности и неформалности у комуникацији био је и кључ његовог успешног вођења колектива наших амбасада у којима је службовао. Као шеф умео је да посвети пажњу и разуме пословне, породичне и личне проблеме својих колега, а то може само онај ко, пре свега, истински воли људе и има довољно искуства, мудрости и самопоуздања. Придавао је посебан значај личном усавршавању. Волео је да се консултује, пита, али и да пренесе стечена знања.

Био је амбасадор у Либији пре, током и после свргавања Гадафија, организатор евакуације српских држављана из Либије; амбасадор у Јордану и Палестини у времену када ратни догађаји на просторима бивше СФРЈ и у Босни етикетирају све српско у том делу света. На почетку каријере службовао је у Техерану, где је надоградио знања о свету ислама, поставши врстан аналитичар и хроничар блискоисточних прилика.

То су били изазови његових дипломатских мисија, а удара је било много више. Ако се условно сложимо да је изазов објективан проблем који је потребно решавати, а удар исто тако проблем, али онај који је по правилу нечасно обојен, беспотребан и узрокован или тачније конструисан, спинован и индукован сумњивим мотивима, онда је амбасадор Оливер Потежица био својеврстан рекордер не само по броју службовања у земљама које се по класификацији УН сматрају тешким дестинацијама, већ и по силини атака којима је био изложен знатним делом своје каријере, а који су кулминирали приликом трагичног страдања његових сарадника Слађане Станковић и Јовице Степићa у јануару 2016. године.

Поштовани чланови породице, драге колеге,

Овде смо да одамо последњу почаст нашем амбасадору Оливеру Потежици, који ће остати трајно упамћен по свом бритком уму, професионализму и неуморној стваралачкој енергији.

У име Министарства спољних послова, свих запослених и моје лично име, изражавам најдубље саучешће породици и пријатељима амбасадора Оливера Потежице.

Нека му је вечна слава!

 

Article source: http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/pres-servis/saopstenja/18056-2017-05-15-11-41-35?lang=cyr