Дачић: „Прошлост се не може променити, али може се утицати да садашњост и будућност буду боље за наше народе и државе”

DПоводом изјаве хрватског премијера Андреја Пленковића да из Србије долазе безобразне изјаве, први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић изјавио је да Пленковић треба да објасни у чему је безобразлук када Србија очекује од хрватске Владе да се дистанцира од покушаја рехабилитације усташког фашистичког режима и злочина које је НДХ починила над ‎Србима, Јеврејима и Ромима.

„НДХ се простирала до Земуна, Новог Сада и Шапца, обухватајући и целу Босну и Херцеговину до Дрине, убијено је више од 30% српског народа који је тамо живео. Пленковић је недавно посетио израелски Јад Вашем у Јерусалиму, поклонио се сенима побијених Јевреја и уписао у књигу следеће речи: “Уз изразе мог искреног саосећања са породицама жртава и јеврејским народом стоје и гласови читавог човечанства које изговара: Никада више!”.

На том месту у Јад Вашему стоји и име концентрационог логора Јасеновац. Био би ред да се Пленковић поклони и сенима побијених и у самом Јасеновцу. Разлика је у томе што испред логора у Јасеновцу мора да прође поред табле са усташким поздравом ”За дом спремни”. А не може се поклонити и на једном и на другом месту. У Јасеновцу је побијено 19.432 детета од оних у пеленама до 14 година, од чега 11.888 српске деце, 5.469 ромске, 1.911 јеврејске, као и 132 хрватска детета и 17 Муслимана. И та деца ваљда заслужују да се хрватски премијер поклони њиховим сенима и каже или упише: “Никада више!”.

Надам се да није безобразно од мене што ћу као подсетник послати хрватском премијеру Пленковићу књигу са списком имена и презимена убијене деце, са једином жељом да се злочини више никад не понове, без озбира ко их је починио и у ком рату.

Исто тако, по тврдњама самог Степинца у меморандуму који је уручио папи Пију XII у мају 1943. године у Ватикану, из православља је прекрштено до тада 240 хиљада Срба.

“Народне новине”, службени орган НДХ, 5. маја 1941. године објављују “Закон о вјерском прекрштавању”, а службени орган загребачке курије “Католички лист” 15. маја 1941. године објављује циркуларно писмо из уреда Степинца које одушевљено поздравља доношење закона који обавезује православне да се прекрсте у католике.

Владиним декретом број 11689 од јуна 1941. године у Загребу се успоставља посебан верски одсек задужен за прекрштавање, на чијем челу се налазио католички свештеник Дионис Јуричевић, познат по обраћању становницима Стазе “да је извршио потпуно чишћење, од дјеце у пеленама до стараца”.

И на крају, у писму Поглавнику Павелићу са Пленарне конференције католичког бискупства у Загребу 17-18. новембра 1941. године, Степинац пише “да у ту сврху Хрватско католичко бискупство бира међу својим члановима Одбор од три особе, који се састоји од Предсједника Бискупске конференције надбискупа Степинца, бискупа сењског монсињора доктора Виктора Бурића, и апостолског управника Крижевачке бискупије доктора Јанка Шимрака. Овај Одбор ће дискутирати о свим питањима која ће се покретати пригодом прекрштавања гркоисточњака у католичку вјеру”.

Србија очекује да било ко из хрватске Владе икада спомене ове злочине како се они не би понављали‎. Борба против релативизације и рехабилитације злочина је морална обавеза свих нас, свуда и на сваком месту, укључујући оба светска рата, као и сукобе деведесетих приликом распада СФРЈ.

Прошлост се не може променити, али може се утицати да садашњост и будућност буду боље за наше народе и државе.”

Article source: http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/pres-servis/saopstenja/17707-2017-02-14-15-20-12?lang=cyr