Министар Дачић на отварању семинара „Регионална стабилност на Корејском Полуострву и Балкану"

Print Friendly, PDF & Email

Korejsko poluostrvo_i_Balkan„Поштовани господине амбасадоре Ју Мјунг Хван,
Уважени професоре Шин Бом-ћол,
Поштовани амбасадоре Ју Де-ђонг,
Уважени учесници Семинара,
Даме и господо,

Велико ми је задовољство што могу да вам се обратим на отварању Семинара посвећеног регионалној стабилности и сарадњи на Корејском и на Балканском полуострву. Овај семинар на известан начин представља наставак дискусије вођене у септембру 2015, односно сличног семинара који су такође заједнички организовали Амбасада Републике Кореје и невладина организација East-West Bridge из Београда, на тему изградње поверења на Корејском полуострву и на Балкану. Очекујем да ће еминентни учесници овог семинара дати значајан допринос анализи стања и потрази за новим путевима изградње стабилности и сарадње у ова два удаљена, али и у много чему слична региона. Дозволите ми и да пожелим топлу добродошлицу нашим гостима из Републике Кореје, бившем министру спољних послова, амбасадору Ју Мјунг Хвану и професору Шин Бом-ћолу, истакнутом истраживачу и предавачу на Корејској националној дипломатској академији, који ће нам пренети своја виђења и искуства о регионалној стабилности и сарадњи на Корејском полуострву, као и о изазовима, проблемима и пожељним резултатима.

Организатори семинара су, сасвим оправдано, пошли од неспорних сличности Балкана и Корејског полуострва. Најуочљивија сличност је турбулентно историјско искуство, које је код оба народа обележено снажном слободарском традицијом и чврстим опредељењем за независношћу. Историја нам је наметнула заједничко питање како даље из оваквих ситуација, како наћи решења и обезбедити мир, стабилност и просперитет не само наших народа и земаља, него и региона којима припадамо.

После распада Југославије и ратова деведесетих, Србија се определила за пут мира, помирења и просперитета на Балкану. Знали смо да је то дуг и често, болан процес. Успоставили смо дипломатске односе са новим суседима и кренули путем обнове политичких, економских и културних веза. Дали смо велики допринос заједничком трасирању путева за бројне регионалне иницијативе и за сарадњу и отварање перспектива европских интеграција за регион Западног Балкана.

Током овог процеса била нам је значајна подршка земаља чланица ЕУ и европских институција, као и постигнути консензус у региону да сви видимо заједничку будућност у оквиру интегрисане породице европских народа и држава. У регионалној сарадњи и европској перспективи смо препознали кључ за остварење мира и просперитета у региону. Поред чланства у ЕУ, кључни спољнополитички приоритети Србије су: регионална сарадња, јачање односа са суседима, као и наставак политике помирења у региону Западног Балкана. Србија се поставља конструктивно у погледу учешћа Приштине у раду регионалних форума. У прилог одлуке да поштује постигнуте договоре, Србија је прихватила учешће „Косова” (са звездицом и познатим текстом фусноте) у следећим форумима: у Регионалном савету за сарадњу, Процесу сарадње у ЈИЕ и у активностима МАРРИ – Регионалне иницијативе за миграције, азил и избеглице.

За Републику Србију је од кључног интереса очување стабилности у региону и оријентација свих земаља региона ка што интензивнијој сарадњи у свим областима, јер само такав регион омогућава одржив развој и саме Србије. У том смислу, унапређење добросуседске и узајамно корисне сарадње представља један од основних спољнополитичких приоритета земље.

Нажалост, паралелно са процесима усмереним ка јачању и диверзификацији сарадње, током неколико последњих година у појединим земљама региона су ојачали и ретроградни процеси – инсистирање на остварењу појединачних интереса на штету других држава и укупне сарадње, али и стабилности у региону. По правилу, настојања да се наметну таква решења била су усмерена директно против интереса Републике Србије и српског народа у региону. То су, често, пратила и настојања да се на дневни ред врате и нека билатерална питања која су у протеклом периоду решена, али нису по вољи садашњим политичким факторима у тим земљама.

Погоршању безбедносно-политичке ситуације у региону у великој мери је допринело компликовање укупне безбедносно-политичке ситуације у свету, односно на европском нивоу. Уз то, економски опоравак од глобалне економске кризе 2008. године и привредни развој региона и даље се одвијају неравномерно и уз озбиљне тешкоће, а економска стабилност региона се може окарактерисати као крхка и веома подложна утицају кретања у ширем окружењу. Мигрантска криза, која је имала врхунац 2015. године, током 2016. је тек делимично стављена под контролу – тако што је број легалних избеглица драстично смањен, али уз значајно повећање броја нелегалних миграната и уз латентну претњу отказивања споразума између ЕУ и Турске. У поменутим условима, у многим земљама региона је дошло до јачања национализма и радикализације политичке сцене. То је током 2016. било посебно видљиво у Хрватској и БиХ, да би почетком 2017. дошло до ескалације кризе у Македонији – у чијој основи је, све мање скривена а све више агресивна, актуелизација пројекта „велике Албаније” – што имплицира измену постојећих граница у региону, тј. припајање Албанији већих или мањих делова територије сваке од суседних земаља.

Даме и господо,

Република Србија, као држава-страна уговора који регулишу питања из области нуклеарног разоружања и непролиферације – као што су на пример Уговор о забрани ширења нуклеарног наоружања (NPT) и Споразум о свеобухватној забрани нуклеарних проба (CTBT) – са пажњом и забринутошћу прати развој ситуације на Корејском полуострву.

Желео бих и овом приликом да нагласим да Србија подржава све иницијативе које промовишу дијалог, мултилатералну економску сарадњу и јачање добросуседских односа. Тако гледамо и на пројекте и иницијативе за повезивање у региону Североисточне Азије, али и на ширем азијском простору. Знамо за бројне иницијативе које је Р. Кореја покретала у протеклим годинама у циљу приближавања и отопљавања односа, јачања поверења и безбедности на полуострву, као и инфраструктурног повезивања у циљу остварења националног уједињења, мира и стабилизације региона.
Република Србија поштује релевантне резолуције СБ УН и придружује се ставовима ЕУ и других међународних тела који се критички односе према нуклеарном и балистичком програму ДНР Кореје, као и стању људских права у тој земљи. Наш став по питању Корејског полуострва је управо у складу са нашом политиком регионалног помирења, јачања мира и просперитета. Србија се залаже за денуклеаризацију Корејског полуострва, имплементацију свих релевантних резолуција СБ УН, наставак шестостраних преговора и за решавање свих питања између две Кореје искључиво мирним путем, кроз дијалог. На овај начин, Србија даје свој скроман, али доследан допринос ширим напорима међународне заједнице да стабилизује прилике на Корејском полуострву и смањи могућност избијања оружаног сукоба регионалних, а можда и ширих размера.

Управо због сопственог искуства, Република Србија је убеђена да се трајна решења једино могу постићи мирним путем, уважавајући ставове и легитимне интересе свих заинтересованих страна. Сваки дијалог, ма колико био тежак и дуготрајан, бољи је од ратног сукоба који са собом неизоставно носи људске жртве, патњу и разарања. Спорна питања је, уосталом, и немогуће решити ратом, јер се на крају сви враћају дијалогу и преговорима. Зато охрабрујемо све наше пријатеље, као и оне на Корејском полуострву, да иду овим путем. Управо одржани избори у Републици Кореји и прве изјаве Мун Ђе-ина, новог председника Републике Кореје, дају повода за оптимизам.

Захваљујем на пажњи, а учесницима Семинара желим плодну размену мишљења и успешан рад!”

 

Article source: http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/pres-servis/saopstenja/18145--q?lang=cyr