Министар Дачић на 68. заседању Извршног комитета Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице

Print Friendly, PDF & Email

un zeneva2Иступање првог потпредседника Владе Србије и министра спољних послова Ивице Дачића на 68. заседању Извршног комитета Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице које је одржано данас у Женеви:

„Поштовани председавајући,

Господине високи комесару,

Уважене екселенције,

Даме и господо,

Последње две године заседања Извршног комитета одвијају се у специфичним околностима. Ситуација у којој се данас налазе избеглице и мигранти је комплексна и захтева несмањену пажњу, ефикасност, а највише солидарност свих релевантних актера како у обезбеђивању хитне хуманитарне помоћи за избеглице и мигранте у тренутној кризи, тако и у проналажењу трајних решења за лица у дугорочном расељењу.

Верујем да смо сви дали свој допринос подршком „Њујоршкој декларацији”, која је усвојена септембра прошле године и која представља кључни искорак у решавању овог питања. Суочене са највећим масовним кретањем људи од Другог светског рата, државе чланице Уједињених нација су на овом састанку усвојиле политичку декларацију о избеглицама и миграцијама, којом је предвиђен низ корака у наредном периоду са циљем да се пронађу одржива решења за велики број расељених у свету и ублажи актуелна избегличко-мигрантска криза, као и да се преговарају и до 2018. усвоје одвојени договори за избеглице, односно миграције. Верујем да ће придруживање Међународне организације за миграције УН систему дати нов квалитет у глобалном сагледавању комплексног питања мешовитих миграторних кретања.

Оба ова договора су подједнако важна, будући да се избеглице и мигранти, иако у различитом статусу, обично суочавају са сличним изазовима на свом врло често опасном и неизвесном путовању ка бољим животним могућностима. Један од највећих изазова је како спречити кријумчарење и трговину људима и истражити начине за успостављање регуларног тока миграција који би користио како земљама порекла тако и земљама дестинације. Овај задатак би требало сагледати у оквиру Агенде одрживог развоја до 2030. године.

Република Србија је подржала и поздравила усвајање Њујоршке декларације у Генералној скупштини Уједињених нација и потписивање Споразума између УН-а и Meђународне организације за миграције јер верујемо да само координирана активност и удружени напори како међународних организација, тако и свих држава чланица УН-а могу довести до суштинског помака у решавању избегличко-мигрантске кризе, јер се не ради о географски ограниченом, већ о феномену глобалних размера. Консултације које су у току у вези са Глобалним договорима за избеглице и миграције су први конкретни кораци ка њиховом достизању.

Свакако да се у решавању овог великог питања морају имати у виду основни узроци који доводе до померања становништва – конфликт у Сирији, нестабилност у региону Блиског Истока, бројни сукоби у Африци, али и сиромаштво, бесперспективност и политичка нестабилност у многим земљама у развоју широм планете. Због тога верујемо да су заустављање актуелних конфликата и спровођење Агенде одрживог развоја кључни за проналажење решења за расељење у свету.

Даме и господо,

Од половине 2015. године Србиja сe нaшлa у сaмoм цeнтру тзв. Зaпaднo-бaлкaнскe мигрaциoнe рутe и крoз њу су пролазили гoтoвo сви мигрaнти кojи су сe из Сириje, Aвгaнистaнa, Ирaкa и других нeстaбилних пoдручja упутили кa зeмљaмa зaпaднe и сeвeрнe Eврoпe – више од 900.000 људи. У марту 2016. године, након договора постигнутог на Самиту Европске уније и Турске, Западно-балканска рута је званично затворена. Број лица у транзиту се значајно смањио, што је, међутим, резултирало њиховим дужим задржавањем на територији транзитних земаља, укључујући Србију – што представља значајан терет за капацитете којима располажемо. Активно се залажемо за проналажење јединственог решења на нивоу Европе, као и на глобалном плану, јер се не ради о географски ограниченом проблему, већ о феномену глобалних размера незабележеном од краја Другог светског рата. Не може се изгубити из вида да енорман прилив избеглица и миграната у земље Европе у кратком року чини да локалне заједнице на мигрантској рути не могу да за кратко време апсорбују толики прилив, што доводи и до појачане ксенофобије, отпора према мигрантима, и јачања деснице у многим земљама Европе.

Као транзитна земља, Србија је уложила много напора и људских и финансијских ресурса у управљању избегличко-мигрантском кризом. Влада Републике Србије је показала одговорност у обезбеђивању одговарајућег прихвата, привременог смештаја, здравствене заштите, помоћи у храни и лековима, као и све информације о процедури азила, уз пуно поштовање људских права избеглица и миграната и уз поштовање међународних стандарда. Осим основне помоћи, прихватни центри располажу и дечијим вртићима, просторима намењеним за мајке и децу и бесплатним интернет кутковима. У центрима се одвијају и организују бројне креативне и корисне радионице, часови страних језика, а од септембра ове године је свој деци основношколског узраста омогућено да похађају редовну наставу у школама широм Србије. Желео бих да захвалим међународним организацијама, пре свега УНХЦР, а затим и УНИЦЕФ и МОМ, на безрезервној помоћи и великом доприносу у свакодневном проналажењу најбољих решења за избеглице и мигранте.

Господине председавајући,

Хуман и позитиван однос становништва Републике Србије према мигрантима и избеглицама из конфликтима захваћених подручја и саосећање са несрећом ових људи је резултат непосредног искуства са великим бројем расељених током деведесетих година прошлог века који су нашли уточиште у Србији. Влада и грађани Републике Србије показују висок степен хуманости, емпатије и свести о потреби пружања помоћи угроженима, што је препознато како од стране самих избеглица и миграната, тако и од стране међународне заједнице.

Питање актуелних миграција у Србији мора се посматрати у ширем контексту, имајући у виду чињеницу да се, за разлику од других земаља на избегличко-мигрантским рутама у Европи, Србија и даље суочава са проблемом дуготрајног избеглиштва из деведесетих година прошлог века, будући да су стотине хиљада избеглих са простора бивше Југославије нашле уточиште у Србији, као и 200 хиљада интерно расељених који су 1999. били протерани са Косова и Метохије.

Искуство нас учи да не постоји једноставно, административно решење за избеглички проблем. Због тога смо спремни да допринесемо Глобалном договору за избеглице кроз дељење наших искустава како о изазовима дуготрајног расељења, тако и о најбољим праксама у решавању проблема расељења. Верујем да, у том погледу, Регионални стамбени програм, који спроводе четири земље нашег региона, уз сарадњу са Европском комисијом, УНХЦР и ОЕБС, Развојном банком Савета Европе и другим партнерима и донаторима, може послужити као добар пример сарадње између земаља домаћина и земаља порекла избеглица. Србија придаје велики значај регионалном процесу за решавање проблема избеглица, укључујући њихове потребе и пуно поштовање њихових права, али придаје значај и пуној реализацији Регионалног стамбеног програма. Овај процес је важан како са аспекта решавања избегличког питања, тако и за процес помирења у региону.

У Србији је до сада кроз Регионални стамбени програм испоручено 1018 стамбених решења – 485 пакета грађевинског материјала, 439 сеоских и 94 монтажне куће. Недавно, 1. септембра о.г, доделили смо једнократне и бесповратне помоћи у грађевинском материјалу за 302 избегличке породице, у оквиру Потпројекта 3 Регионалнoг стамбенoг програма. Драго ми је што је тако, јер након 12 година од отпочињања Програма и пет година након Донаторске конференције, видимо резултате упорног рада и труда надлежних институција и међународних организација, уз свесрдну подршку сарадника на терену. Поносан сам на конкретне резултате у примени Програма, јер ће заиста унети промене у животе породица и појединаца, финалних корисника, који ће ускоро бити у својим новим домовима и започети једно ново животно поглавље. Од посебног нам је значаја била подршка Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице и ОЕБС-а у спровођењу Програма, а незаобилазна је и улога Развојне банке Савета Европе у управљању поверилачким фондом.

С тим у вези, Србија није прихватила препоруку УНХЦР из априла 2014. године о престанку статуса избеглица лицима избеглим из Хрватске у периоду од 1992. до 1995. године. Чињеница је да се до данас избеглице из Хрватске и даље суочавају са озбиљним препрекама у остваривању станарских права и пензија, по питању обнављања кућа, повраћаја пољопривредног земљишта, употребе писма, запошљавања у државним институцијама и слично, говори у прилог нашем ставу

да је препорука донета преурањено и без консултација са свим странама. Додатно нас забрињавају појачани инциденти, дискриминација и говор мржње према припадницима српске мањине у Хрватској, укључујући повратнике. Будући да препорука ступа на снагу почетком 2018. године, постоји оправдана бојазан да ће њена примена у овом тренутку довести у питање и само спровођење Регионалног стамбеног програма, што, желим да верујем, никоме није у интересу. Ипак, надамо се да ће у периоду пред нама, уз спремност за сарадњу свих страна, и ово питање бити решено, јер сматрамо да је одрживост и спровођење Регионалног стамбеног програма и Сарајевског процеса важно не само за државе у региону, већ и глобално.

Господине председавајући,

Још једном ћу, на крају, подсетити да се након 18-годишњег присуства међународне заједнице на Косову и Метохији, од преко 200.000 интерно расељених лица, вратило мање од 5%, од чега је тек половина остварила одржив повратак. Подсећам да је према резолуцији Савета безбедности 1244 стварање услова за сигуран и слободан повратак расељених један од главних задатака међународног присуства на Косову и Метохији. Препреке одрживом повратку су, између осталог, лоша безбедносна и економска ситуација; недостатак ефикасне заштите права; немогућност повратка имовине и коришћења уништене и узурпиране имовине; отежан приступ јавним службама, немогућност употребе матерњег језика. Очекујем да заједничким напорима, у сарадњи са УНХЦР и другим релевантним актерима, учинимо више на изналажењу правичних и трајних решења за ову популацију.

Дозволите ми да се захвалим Високом комесару УН за избеглице г. Грандију и УНХЦР, на њиховој посвећености и неуморном раду у решавању актуелне, веома изазовне глобалне избегличко-мигрантске кризе, али и на посвећености и истрајности у решавању питања дугорочног расељења, које нам је веома важно. УНХЦР и други међународни партнери могу и убудуће рачунати на сарадњу Србије у остваривању овог циља.

Хвала вам на пажњи.”

Article source: http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/pres-servis/saopstenja/18677--68-?lang=cyr