Министар Дачић учествовао на конференцији „Појас и пут

konferencija - Klub poslanikaПрви потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић учествовао је на међународној конференцији под називом „Појас и пут – Балканска перспектива” где је имао уводно излагање.
Поред министра Дачића уводно обраћање имали су амбасадор Народне Републике Кине у Србији Ли Манчанг и декан Факултета безбедности Ивица Радовић.

Уз учешће еминентних стручњака из Србије и иностранства, на конференцији су детаљно анализирани различити аспекти кинеског глобалног стратегијског концепта Појаса и пута и његових ефеката на интензивирање сарадње са регионом Балкана и земљама Централне и Источне Европе које су укључене у механизам Кина-ЦИЕЗ, или скраћено: 16+1.

Конференцију је организовао Факултет безбедности Универзитета у Београду у сарадњи са представницима академске заједнице Кине.

У наставку је интегрална верзија говора министра Дачића са конференције.

„Поштовани професоре Радовићу,
Ваша Екселенцијо, амбасадоре Ли Манчанг,
Уважени учесници Међународне конференције,
Даме и господо,

Велико ми је задовољство да вас поздравим на међународној конференцији о Новом путу свиле, са посебним фокусом на механизам сарадње Кина – земље Централне и Источне Европе (или скраћено: 16+1). Надам се да ће овај скуп дати значајне теоријско-емпиријске елементе који ће допунски осветлити различите аспекте и искуства у функционисању овог механизма. Сматрам да је то од посебног значаја уочи Петог самита шефова влада Кине и ЦИЕЗ који ће се за неколико дана одржати у главном граду Летоније, Риги.

По овлашћењу Државног савета (Владе) Народне Републике Кине, Национални комитет за развој и реформу, Министарство иностраних послова и Министарство трговине НР Кине су крајем марта 2014. заједнички објавили документ под називом “Визија и активности заједничке изградње Економског појаса пута свиле и Поморског пута свиле за 21. век”. Документ има карактер Беле књиге и у њему су дати позадина, принципи, садржај, механизми и циљеви концепта “Новог пута свиле”. Концепт Појаса и пута је стратешки пројекат који дефинише постављање НР Кине и основне правце њеног глобалног ангажовања, нарочито на простору Евроазије. Основни постулати су сарадња и повезивање, и то сарадња и повезивање који доносе корист свим учесницима, по принципу „win-win”. Ми сматрамо да је концепт користан и прихватљив за Републику Србију, јер има велики развојни потенцијал, нарочито у области развоја инфраструктуре, повећања обима инвестиционих улагања и проширења укупног обима робне размене. Меморандум о разумевању о унапређењу заједничког развоја Економског појаса Пута свиле између Владе Србије и Владе НР Кине потписан је током посете председника Владе Александра Вучића НР Кини 23-27. новембра 2015, а Меморандум о разумевању о информатичком путу свиле потписан је приликом историјске посете кинеског председника Си Ђинпинга у јуну 2016. године.

Механизам сарадње Кина-ЦИЕЗ се природно уклапа у концепт Појаса и пута. Поред Кине, у њега је укључено 11 земаља чланица ЕУ и пет земаља које су у различитим фазама процеса приступања ЕУ, с обзиром да се чланство у ЕУ третира као стратешки циљ свих пет кандидата са Западног Балкана. Током протеклих пет година, колико овај механизам постоји, не само да је оправдао разлоге свог оснивања и постојања, већ је отворио значајне нове хоризонте и бројна подручја сарадње. Са задовољством можемо констатовати да су успостављене веома разгранате везе и садржајни односи у многим областима: поред сарадње у области економије, инфраструктуре и енергетике, ту су и здравство, медији, култура, наука, просвета, спорт, туризам, сарадња региона и градова, међупартијска сарадња, сарадња и узајамна подршка у међународним организацијама и форумима итд.

Искористио бих прилику да подсетим да је Трећи састанак шефова влада НР Кине и земаља Централне и Источне Европе одржан у Београду 16-17. децембра 2014. То је био најважнији спољнополитички скуп одржан у нашој земљи у претходних неколико деценија. Поред четрнаест премијера и три вицепремијера, на скупу је било преко 6.200 учесника, укључујући више од хиљаду привредника и преко хиљаду страних и домаћих новинара. На скупу је усвојен документ Београдске смернице који је дао преглед остварених резултата у сарадњи Кина–ЦИЕЗ и дефинисао будуће правце сарадње, а потписана су два мултилатерална споразума (Меморандум о разумевању о сарадњи на пројекту мађарско-српске железнице и Оквир за сарадњу управа царина Србије, НР Кине, Мађарске и Македоније). На Четвртом самиту Кина-ЦИЕЗ који се одржао у Суџоу, у југоисточној провинцији Ђиангсу 24. и 25. новембра 2015. усвојени су Средњорочни план сарадње Кина-ЦИЕЗ и Смернице из Суџоуа, а потписан је и Оквирни споразум о модернизацији и реконструкцији мађарско-српске железничке везе на територији РС. Председник Владе Александар Вучић је и том приликом указао на растући значај који Република Србија придаје сарадњи са НР Кином у контексту Кина-ЦИЕЗ. Констатовао је да је Србија водећа земља региона по обиму сарадње у области инфраструктуре и један од кључних учесника у првом прекограничном пројекту овог механизма у изградњи пруге Београд-Будимпешта. И на предстојећем, Петом самиту у Летонији усвојиће се важни заједнички документи, поред већег броја билатералних уговора који ће се договорити и потписати на маргинама овог скупа.

Као што сам већ поменуо, у механизам је укључено више балканских земаља: поред Србије, ту су и Македонија, Црна Гора, БиХ и Албанија. Такође, ту су и чланице ЕУ из нашег региона – Хрватска, Румунија и Бугарска. Механизам Кина-ЦИЕЗ се све више потврђује као значајан канал за успостављање сарадње, јачање постојећих и изградњу нових веза и односа између земаља Западног Балкана међусобно и у корелацији са Кином и другим државама чланицама овог механизма. Док се спремате за расправу на данашњем семинару, хтео бих да укажем да се пред нама и даље одвија масовна миграција људи, младих и старих, жена и деце, који траже уточиште од рата, страдања и беде. Проблем миграција, поред транснационалних и глобалних претњи попут тероризма, организованог криминала и климатских промена, постаје горуће питање које захтева хитно решавање и интензивну сарадњу читаве међународне заједнице. Решавање ових сложених проблема, који су често међусобно повезани, захтева сарадњу – укључујући и наше Азијске и Медитеранске партнере.

Даме и господо,

Србија је посвећена унапређењу регионалне сарадње, као важном делу свог европског пута и у свим приликама афирмише потребу очувања и унапређења регионалне безбедности и стабилности, као основног услова за економски просперитет региона Западног Балкана. Србија подржава европске аспирације својих суседа и са симпатијама посматра напредак земаља Западног Балкана у европском процесу.

Такође, поштује у потпуности опредељење суседних земаља у вези са чланством у НАТО, иако нема претензије да и сама постане чланица НАТО-а. Србија је војно неутрална и одговоран, предвидив и поуздан партнер Алијансе, са којом има развијену сарадњу у оквиру расположивих механизама Партнерства за мир, што је у заједничком интересу јачања глобалне, а посебно регионалне безбедности. У том смислу, за нас је посебно важна улога НАТО-а у обезбеђивању безбедности српског и неалбанског становништва на КиМ, те улога КФОР-а као гаранта безбедности и имплементације Бриселског споразума.

Србија, регион и Европа деле исте вредности и сличне безбедносне изазове. Србија је чврсто опредељена да одговори на бројна безбедносна искушења савременог доба, укључујући тероризам и све видове екстремизма, и да у сарадњи са партнерима у свету допринесе сузбијању претњи, како на регионалном и европском, тако и на глобалном нивоу. Дели забринутост од опасности тероризма са другим земљама Западног Балкана које се налазе на историјском транзитном путу између Блиског истока и западне Европе.

У закључку, хтео бих да нагласим да Србија у пуној мери подржава све иницијативе и процесе који су усмерени на јачање сарадње, мира, развоја и стабилности у региону Централне и Источне Европе, као и у нашем непосредном окружењу. Сарадња и односи Србије са Кином су традиционално пријатељски и подигнути су на ниво свеобухватног стратешког партнерства и један су од приоритета наше спољне политике. Механизам Кина-ЦИЕЗ је допунски канал који даје нови замах и доноси нове могућности у односима не само са Кином, већ и са земљама Западног Балкана и Централне и Источне Европе, све до обала Црног и Балтичког мора.

Дозволите ми на крају, да вам пожелим успешан рад и плодну размену мишљења, а нашим гостима из иностранства пријатан, иако кратак, боравак у Србији.

Захваљујем на пажњи.”

Article source: http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/pres-servis/saopstenja/17309--q-?lang=cyr