Министар Дачић у Риму на неформалном састанку министара спољних послова „Западнобалканске шесторке"

Print Friendly, PDF & Email

Rim ZB6Први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић, на позив италијанског министра иностраних послова Анђелина Алфана, учествовао је вечерас у Риму на неформалном састанку министара спољних послова „Западнобалканске шесторке”.

Овај састанак представља један од припремних скупова на високом нивоу за предстојећи Самит о Западном Балкану, који ће у оквиру „Берлинског процеса” бити одржан у Трсту, 12. јула 2017. године.

Иступање првог потпредседника Владе Србије и министра спољних послова Ивице Дачића је у наставку.

„Поштовани министре Алфано,
Поштоване колеге,
Даме и господо,

Желео бих на почетку да захвалим Вама, министре Алфано, на организацији овог скупа, као и свим уваженим колегама који сте се одазвали позиву да учествујете и дате свој допринос припремама за предстојећи Самит о Западном Балкану, који ће бити одржан у Трсту.

Када сам прочитао Ваше позивно писмо, уважени министре Алфано, не само што сам одмах са задовољством одлучио да Ваш позив прихватим, већ ми је прва асоцијација била изрека: „Једноставне ствари су увек најбоље”. Чињеница да сте предложили да размотримо регионални политички контекст до одржавања Самита у Трсту, будућност самог „Берлинског процеса”, а посебно што сте свима нама оставили могућност да у расправу укључимо било које друго питање, говори о томе, министре Алфано, са колико посвећености, преданости и уважавања учесника са Западног Балкана, Италија прилази организацији предстојећег Самита у Трсту. Србија овакав приступ веома цени.
Када је реч о дебатама које у овом формату водимо, желим да подсетим да су се „Берлински процес” и „Западнобалканска шесторка” већ јасно профилисали као формати кроз које подстичемо и продубљујемо нашу сарадњу. Ако су моји сарадници који воде рачуна о архиви у праву, а ја немам разлога да им не верујем, од лансирања „Берлинског процеса”, августа 2014. године и представљања концепт документа: „Повезивање на ЗБ” (“Connectivity in a Western Balkans”) у септембру исте године, па све до данас, ово је наш 18. састанак на министарском или премијерском нивоу у оквиру „Берлинског процеса”. Да будем потпуно јасан, говорим само о састанцима на највишем нивоу. Да ли смо од тада постигли напредак у регионалној сарадњи? Да ли имамо конкретне резултате?

Себе сматрам реалним човеком. Стога не мислим да ширим оптимизам, нити да, с друге стране, делим неке песимистичне оцене које сам читао у извештајима са скорашњих експертских састанака у овом или сличним форматима, када кажем – да, постигли смо напредак – да, имамо и конкретних резултата. И још једно да – треба да наставимо да сарађујемо и то јачим темпом. Чврсто верујем да је то прави начин да регион постане стабилан, просперитетан и да грађани у њему имају квалитетнији и бољи живот у свим сегментима. Први резултат нашег заједничког рада – успостављање и рад Регионалне канцеларије за сарадњу младих ће, уверен сам, значајно допринети истинском помирењу, међусобном разумевању и јачању сарадње у свим сегментима наших друштава. Да ли ћемо дозволити да нас тензије, које се евидентно још увек појављују услед превазиђених реторика и нерешених, отворених питања из прошлости, зауставе у напретку ка достизању највиших демократских стандарда, а тиме и остварењу циља коме сви тежимо – чланству у ЕУ? Мој одговор на ово питање би био – не. Штавише, верујем да сарадњу у примени свих усаглашених инфраструктурних и енергетских пројеката треба да наставимо, као што треба да јачамо сарадњу у свим сегментима који нам доносе добробит. Стога, желим да истакнем да енергија коју је „Берлински процес” унео у сарадњу на Западном Балкану није истрошена и овај процес треба да наставимо и након Самита у Трсту.

Када сам видео прелиминарни дневни ред предстојећег Самита у Трсту, министре Алфано, ово моје уверење је само постало јаче. Желим да овом приликом дам пуну подршку агилном приступу Италије који се огледа и у увођењу нових тема, као што је сарадња у борби против корупције, али и придавање кључног значаја суштинском повезивању малих и средњих предузећа и јачању економских интеграција у региону.

Дозволите ми да истакнем да је Србија на добром реформском путу и то илуструјем само неким од примера:

1. Наиме, према оценама ММФ, Светске банке, као и Европске комисије, економија Србије је у 2016. постигла најбоље резултате од почетка светске економске кризе. Стопа раста је износила 2,8%, стопа инфлације 1,1%, а укупан дефицит је био 1,35%. Прeдвиђена стопа раста за 2017. годину је 3%, а надамо се да ће у другој половини године износити 3,5%. Стопа незапослености је смањена за 3,2% и износила је 13,8% у трећем семестру 2016.
2. Институције Србије за превенцију корупције у потпуности испуњавају међународне стандарде и настављају да показују добар потенцијал.
3. Извештаји Светске банке указују на значајан напредак реформе јавне управе у 2016. години. Нпр. према Развојном индексу е-управе који објављују УН, Република Србија је имала у 2016. години скок од 30 места, тј. са 69. места у 2014. достигла је 39. место у 2016. години од укупно 193 земље. Сличан успех је забележен у 2016. години за индикатор за лакоћу пословања Светске банке (“Doing business”) према којем се у 2016. Србија нашла на 47 од 190 места, што је додатни скок у односу на 2015.

Министре Алфано, даме и господо,

Европска комисија је на састанку наших спољнополитичких саветника, 24. јануара ове године у Бриселу, представила свој предлог о јачању регионалне интеграције у области економије, као један од кључних корака у процесу придруживања ЕУ. На мини-Самиту ЗБ6 у Сарајеву, 16. маја ове године, у делу Закључака који су усвојени са поднасловом „Заједничко тржиште”, обухваћене су следеће теме: кретање робе и услуга, кретање квалификоване радне снаге, дигитална економија и инвестиције. По мом мишљењу, предлози којима су резултирали ови скупови су веома добри и корисни као елементи за договоре које треба да постигнемо у Трсту. Да будем сасвим прецизан, слажем се да усвајање „Вишегодишњег акционог плана о регионалној интеграцији ЗБ6″ треба да буде један од конкретних резултата предстојећег Самита о ЗБ у Трсту.

Поред наведеног, верујем да посебно треба да се осврнемо на неискориштене трговинске потенцијале региона ЗБ и изнађемо адекватна решења. Како бисмо максимално искористили предности које нам нпр. CEFTA пружа, посебно као тржиште слободне трговине, Србија је на протеклом Самиту о ЗБ у Сарајеву већ предложила да направимо додатни искорак у економским интеграцијама и успоставимо не само унутрашње регионално јединствено тржиште ЗБ већ и царинску унију. Верујем да ово питање треба да буде једно од кључних о којима бисмо разговарали у предстојећем периоду.

Даме и господо,

„Агенда повезивања” која је успостављена у формату „ЗБ6″ у оквиру „Берлинског процеса” за нас има посебну важност. Вама су наши приоритети у том погледу познати, будући да смо их износили више пута на различитим скуповима. Поновио бих само један, а то је свакако изградња аутопута Ниш-Мердаре-Приштина-Тирана-Драч. У погледу даље примене већ усаглашених и одобрених пројеката, наша очекивања од предстојећег Самита о ЗБ у Трсту укључују и одобрење додатних финансијских средстава за примену три конкретна пројекта у износу од преко 60 милиона евра, што смо представили Европској комисији као приоритете.

Министре Алфано,

Верујем да сам моје залагање на почетку састанка, да „Берлински процес” треба да буде настављен адекватно образложио, а да је наше уверење такво, поткрепио бих и чињеницом да смо предложили на Самиту о ЗБ у Сарајеву да Србија буде домаћин наредног Самита о ЗБ у оквиру „Берлинског процеса”, у термину који бисмо заједнички договорили. Верујемо да би то био знак, с једне стране, да цео процес приближавамо више региону коме је намењен, а с друге и јасан сигнал Европској комисији да као регион напредујемо и имамо све више капацитета за наша будућа учлањења у ЕУ.

У том смислу, подсетио бих на изјаву Федерике Могерини приликом посете Србији у марту ове године да: ЕУ неће бити целовита све док Србија и цео Западни Балкан не постану део европске породице. Уверен сам да ово мишљење деле сви у овој сали.

Хвала на пажњи.”

Article source: http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/pres-servis/saopstenja/18126--q?lang=cyr