Наставити сарадњу у примени усаглашених инфраструктурних, енергетских и других пројеката у оквиру „Берлинског процеса“

Print Friendly, PDF & Email

Sarajevo 2Иступање првог потпредседника Владе и министра спољних послова Републике Србије Ивице Дачића на неформалном састанку министара спољних послова ,,Западно-балканске шесторке – ЗБ6″ који се одржава данас у Сарајеву:

„Поштовани домаћине скупа, министре Црнадак,
Поштовани уводничари,
Уважене колеге,
Даме и господо,

Желео бих на почетку да захвалим Вама, министре Црнадак, на организацији овог скупа, као и свим уваженим учесницима и колегама који сте се одазвали позиву да учествујете на овом скупу и дате свој допринос дебати о важним темама за будућност западног Балкана, које су данас на дневном реду.

Уважени министре Црнадак, свим учесницима овог скупа је добро познато да је чланство у ЕУ, спољно – политички приоритет Републике Србије. Лично сам био задовољан када сам у документу Европске комисије посвећеном проширењу ЕУ на Западни Балкан, који је објављен 6. фебруара 2018. године прочитао да је Србија једна од учесница из нашег региона која има перспективу да у целини буде спремна за чланство у ЕУ 2025. године. Драго ми је што је овакво виђење оцењено као амбициозно, јер је то права реч која одражава тежње за успехом и признањем а као таква, она је подстицајна и конструктивна. Будући да је у поменутом документу наведено да ће достигнућа свих западно-балканских учесница на европском путу бити оцењивана на објективан начин и појединачно, ја сам уверен да ће амбиција Републике Србије, коју сам поменуо, на путу ка пуноправном чланству у ЕУ, наставити да нас подстиче да напредујемо, усавршавамо се, стичемо нова знања, да се не миримо са оним што већ имамо, него да радом и преданошћу стремимо ка оном што желимо.

Дозволите ми да истакнем да је Република Србија на добром реформском путу и то илуструјем само неким од најновијих показатеља:

1. У четвртом кварталу 2017. године стопа незапослености износила је 14,3%. У истом периоду, реални раст БДП, у односу на исти период прошле године био је 2,5%.
2. У последње три године, Република Србија је успела да доведе у равнотежу две економске линије – расходе и приходе, захваљујући чему смо имали буџетски суфицит од 12% БДП, а планирани дефицит је био 1,7%. То практично значи да смо успели да преокренемо линију дуга, тј. да смањимо учешће дуга у БДП. Планирани раст БДП за ову годину износи 3,5%.
3. Да Република Србија сигурно корача ка пуном економском опоравку илуструје и чињеница да је индустријска производња у јануару 2018. године била 10,6% у односу на јануар месец прошле године.

Министре Црнадак, уважене колеге,

Када је реч о дебатама које у овом формату водимо, желим да истакнем да су се „Берлински процес” и „Западнобалканска шесторка” евидентно профилисали као формати кроз које подстичемо и продубљујемо сарадњу у региону западног Балкана, што је препознато и у документу ЕК о проширењу, који је једна од тема нашег данашњег састанка. Изгледа ми да је најчешће употребљавана кованица у њему – „добросуседски односи”. Подсећање на ову неопходност је суштински важно за Западни Балкан у целини. Као реалан човек, који је низ година активан у политици, чврсто верујем да је изградња добросуседских односа, прави начин да регион постане стабилан, просперитетан и да грађани у њему имају квалитетнији и бољи живот у свим сегментима. Можда не довољно брзо, можда не у потпуности ефикасно, али евидентни су напори свих нас да повезивање и сарадњу, подигнемо на виши ниво. Навешћу само један пример који је до пре извесног времена било тешко замислити да је изводљив. Наиме, У Београду је 9. марта ове године потписан Меморандум о разумевању са нашим колегама из Хрватске о реконструкцији пруге Београд-Загреб. Реконструкцијом ће путовање између две престонице бити скраћено за око четири сата. Очекујемо да ће ове године бити завршена пројектна документација, а наредне године ће почети радови који би требало да буду окончани за две до три године. Овај пројекат је важан за регион у целини, како због превоза путника, тако и превоза терета, будући да се пруга налази на коридору 10. Верујем да ће овај пројекат, поред изградње „Ауто-пута мира” бити један од кључних елемената инфраструктурног повезивања, од кључног значаја, како за Републику Србију, тако и за регион Западног Балкана у целини. Захвални смо партнерима са Западног Балкана, као и чланицама ЕУ, на подршци Београду да добије седиште Секретаријата Транспортне заједнице.

Министре Црнадак, уважене колеге,

Уверавам вас да различите институције а посебно државни органи Републике Србије, веома пажљиво анализирају услове који су пред нас постављени како би у што краћем року постали део ЕУ. Као представник који долази из Београда, не могу да не поменем – цитирам: „Без ефикасне и свеобухватне нормализације односа Београда и Приштине кроз дијалог који предводи ЕУ, не може бити дугорочног мира у региону. Свеобухватни правно обавезујући документ о нормализацији је хитно потребан и суштински важан како би Србија и Косово напредовале на свом европском путу”.
На примеру односа према Заједници српских општина, која је договорена Бриселским споразумом, најбоље се може видети разлика приступа имплементацији договора две стране.
Наш став је да је прихваћено све оно што је договорено и да то представља саставни део Споразума. Знате, овакве ситуације се сликовито описују старом, познатом, изреком: „За танго је потребно двоје”.

Министре Црнадак, уважене колеге,

Верујем да сарадњу у примени свих до сада усаглашених инфраструктурних, енергетских и других пројеката у оквиру „Берлинског процеса” треба да наставимо, као што треба да јачамо сарадњу у свим сегментима који нам доносе добробит. Желим овом приликом да нагласим суштинску важност што ефикасније и брже имплементације „Вишегодишњег акционог плана за заједничко економско подручје”, који смо усагласили на прошлогодишњем Самиту у Трсту. Верујем да ће посебно важну улогу у јачању и повезивању привреда у региону имати и рад заједничког „Коморског инвестиционог форума”. Напретку развоја региона у позитивном смеру, нема сумње, допринеће и активности „Канцеларије за сарадњу младих” чије оснивање, али и расписивање првог јавног позива за финансирање пројеката, су први практични резултат наше сарадње у оквиру „Западнобалканске шесторке” и самог „Берлинског процеса”. Један од најновијих примера успешне сарадње у региону ЗБ је свакако званично покретање Фонда за Западни Балкан – ФЗБ, о чему ћу нешто више рећи, током поподневне састанка, посвећеног овој теми.

Министре Црнадак, уважене колеге,

Стичем утисак да је енергија коју је „Берлински процес” унео у сарадњу на западном Балкану, амбициозним приступом Британских колега у припремама предстојећег Самита у Лондону, још више појачана. Ми подржавамо увођење у дебату и сарадњу нових тема, као што је нпр. безбедност или родна равноправност. На тај начин можемо само јачати међусобне везе, на добробит свих нас.
Дозволите ми да закључим цитирајући прву реченицу Документа о проширењу, реченицу коју је у свом излагању о стању ЕУ 2017. године изнео председник ЕК, г. Јункер: „Ако ЕУ жели више стабилности у свом окружењу, онда мора наставити кредибилну перспективу проширења за западни Балкан”.

Хвала на пажњи.”

Ивица Дачић - БЗ6 - Сарајево

Ивица Дачић - БЗ6 - Сарајево

Ивица Дачић - Сарајево ЗБ6

Article source: http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/pres-servis/saopstenja/19440-2018-03-16-11-59-24?lang=cyr