Свечано обележен Дан српске дипломатије

Dan diplomatijeГовор првог потпредседника Владе Србије и министра спољних послова Ивице Дачића на свечаности обележавања Дана српске дипломатије:

“Ваше екселенције,
Поштовани гости,
Драге колеге,

Драго ми је да трећу годину за редом, обележавамо Дан српске дипломатије, у знак сећања на донету одлуку о модерном уређењу ресора спољних послова.

Историја наше дипломатије траје много дуже него што овај датум симболизује, будући да је међудржавно општење старо колико и српска држава. Међутим, због дисконтинуитета између средњовековне и модерне српске државе, на основу архивске грађе, 29. мај 1839. године, узима се за почетак нове институционализоване дипломатске активности Србије.

Гледано кроз историју, дипломатија је модификовала средства и начине свог деловања, али њена суштина је остала иста. Некада мање видљива, данас медијски много заступљенија, али увек на истом задатку и са истим циљем – да својим ангажовањем на најбољи начин очува националне интересе.

У општем смислу дипломатија се сагледава као уметност преговарања. Међутим, дипломатија је више од тога, то je првенствено уређен систем, установљених надлежности и одговорности свих државних органа који учествују у њеном креирању и реализацији, чији је рад дефинисан највишим правним актима земље и који је у складу са међународним јавним правом.

Основни циљ дипломатије јесте да, у односу са другим земљама, кроз сталну размену мишљења, усаглашавањем ставова, постизањем договора, остварује што боље позиције за своју земљу, како би се отклонила или минимализовала опасност по њене интересе.

Како би се одржао корак са светом, неопходна је стална модернизација Министарства спољних послова, које ће, задржавајући своју хијерархијску структуру, уз организовање еластичне дипломатске службе, са потпуном применом свих технолошких алатки, омогућити правовремено реаговање, како на актуелне, тако и на изненадне и неочекиване догађаје, а брзим и прецизним приступом информацијама, квалитетно дипломатско извештавање.

У складу са глобалним кретањима, традиционалну дипломатску службу подељену на Министарство спољних послова и дипломатско-конзуларну мрежу, неопходно је учинити компатибилним, како са државним системом, тако и на ширем плану са наднационалним или регионалним ентитетима. Једино овако организована дипломатија може да одговори изазовима нашег века, а дипломатама пружи начин да у међународној арени своје знање и вештине искористе на прави начин.

Дипломатија 21. века не ставља акценат на брзом извештавању. Том сфером потпуно господаре велике медијске куће и Интернет, а дипломатија ангажујући знање, искуство и потенцијале својих људи, из обиља препознаје битне информације. Некадашњи проблем приступа информацијама, данас је у великој мери замењен проблемом обраде. Зато је фокус модерне дипломатије на анализи. Она покушава да уочавајући трендове, пратећи њихова кретања, препозна могуће последице, с циљем превентивног и активног деловања. Савремена дипломатија квалитетном селекцијом информација и рационалном употребом својих капацитета, мултипликује своју моћ.

Драги пријатељи,
На глобалном плану уочљиво је да свега неколико земаља поседује атрибуте или потенцијале силе, уз константни пораст разлика у војним, економским и политичким капацитетима између њих и малих и средњих земаља.

Дипломатија малих земаља се све чешће суочава са дилемом праћења свих глобалних кретања или готово ничега, везивања за моћног савезника очекујући од њега заштиту или заузимања пасивног статуса немешања и неуплитања у проблеме. Тукидидова запажања из Пелопонеских ратова да „моћни увек чине оно што могу, а слаби подносе онолико колико морају” и данас су и те како актуелна у међународним односима. Ситуација на Балкану, с краја прошлог века, можда и најсликовитије дочарава наведени распон и утицај позиције моћи.

Даме и господо,

Сагледавајући место Србије у глобалним и регионалним оквирима, изазове са којима се суочава и наше потенцијале да на њих одговоримо, желим поново да укажем да су почетак 20. и 21. века обележиле дипломатске борбе за очување територијалног интегритета и суверенитета и објективно сагледавање чињеница.

Реалним сагледавањем безбедносних и политичких изазова са којима се сусреће, чврсто решена да све несугласице и проблеме решава дијалогом и другим дипломатским средствима, са основним циљем очувања регионалног мира и стабилности, Србија је још једном показала да поседује капацитете за прагматично и одговорно деловање.

Учестали сусрети високих српских званичника са светским лидерима потврђују да Влада Републике Србије иде сигурним корацима ка чвршћем повезивању са досадашњим пријатељима, као и ка стварању квалитативно нових односа са земљама са којима не дели исто мишљење по појединим питањима, разумевајући различитости у мишљењу и ставу.

Влада Републике Србије ће наставити принципијелну борбу за очување свог суверенитета и територијалног интегритета, одлучно ће се супротстављати наговештајима формирања тзв. војске Косова и другим покушајима учлањења у међународне организације, остаће посвећена наставку преговарачког процеса са Европском унијом, даљем развоју добросуседских односа и војној неутралности.

У протеклом периоду је обележили смо јубиларне годишњице успостављања дипломатских односа са Шпанијом (100 година), Канадом (75 година) и Монголијом (60 година), и тим поводом организовани су пригодни културни програми. Ове године обележавамо 180. годишњицу успостављања дипломатских односа са Уједињеним Краљевством, као и стогодишњицу дипломатских односа са Шведском и Данском.

На крају мог обраћања желим да укажем да Србија ове године обележава 800 година од крунисања првог српског краља Стефана Првовенчаног. Како сам већ на почетку указао, без обзира на дисконтинуитет средњовековне и модерне српске државе, свест о снази, величини и културолошком моделу који је успостављен у 13. веку, остао је дубоко урезан у колективном сећању српског народа. Средњовековни српски владари су мудрим дипломатским потезима, вештим балансирањем између тада најмоћније европске државе – Византије и растућих трговачких градова-држава на Западу, успостављајући породичне везе са утицајним династијама у свом окружењу, утемељили српску државу, у којој су се отварале прве школе, болнице, донели први закони, а својим велелепним задужбинама и данас задивљују светску јавност. Стари Рас, Студеница, Сопоћани, Грачаница, Високи Дечани, Богородица Љевишка и Пећка патријаршија уврштени су на Унескову листу светске баштине. Због своје монументалне архитектуре, непоновљивог фрескосликарства и изузетног колорита, као стожери духовне снаге српског народа, наши средњовековни манастири морају бити сачувани, посебно они који се налазе на територији Косова и Метохије, услед чега њихова одбрана остаје наш највећи приоритет.

Драги пријатељи, хвала вам што сте својим присуством увеличали нашу свечаност. Надам се да ћемо сарадњу наставити у циљу тражења заједничких решења, проналазећи праву меру, како у својим, тако и у интересима других држава.

Хвала!”


Article source: http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/pres-servis/saopstenja/18139-2017-05-29-08-25-26?lang=cyr