Министар Дачић на свечаном отварању церемоније уручивања уговора за набавку грађевинског материјала за избегличке породице

stanovi za_izbegliceГовор првог потпредседника Владе Србије и министра спољних послова Ивице Дачића на отварању церемоније свечаног уручивања уговора за набавку грађевинског материјала за избегличке породице

„Уважени гости,

Даме и господо,

Данас смо се овде окупили да уручимо уговоре о додели једнократне и бесповратне помоћи у грађевинском материјалу за 302 избегличке породице, у оквиру Потпројекта 3Регионалнoг стамбенoг програма.

Потпројекат 3, укупне вредности преко 13,5  милиона евра, има четири компоненте – изградњу станова, дељење пакета грађевинског материјала, пружање новчане помоћи за куповину сеоских домаћинстава и изградњу монтажних кућа. Увелико се ради на изградњи 235 станова у београдском насељу Овча, која би требало да буде завршена до краја ове године. До сада је већ 69 породица стамбено збринуто у сеоским кућама, а у току је пројектовање 49 монтажних кућа, за које сам већ доделио уговоре марта ове године. Данас ће, још 302 породице добити грађевински материјал за поправку, адаптацију и завршетак својих започетих кућа.

Решавање избегличког питања је дуготрајан и комплексан процес. Мислим да се слажемо да избеглице које су крајем прошлог века биле принуђене да напусте своје домове широм бивше СФРЈ заслужују бар неку извесност и повратак достојанства, после више од 20 година избеглиштва и услова често недостојних за живот човека у 21. веку. Управо због тога, Влада Србије са осталим партнерима, остаје снажно опредељена и ангажована на  спровођењу Регионалног стамбеног програма, захваљујући коме ће бити обезбеђен кров над главом за 17 000 породица у Србији.

До сада је кроз Регионални стамбени програм испоручено 1018 стамбених решења – 485 пакета грађевинског материјала, 439 сеоских и 94 монтажне куће. Учествујући на церемонијама уручења грађевинског материјала, монтажних кућа, постављања камена темељца, са поносом и задовољством могу рећи да се у целој Србији интензивно гради. Драго ми је што је тако, јер након 12 година од отпочињања Програма и пет година након Донаторске конференције, видимо резултате упорног рада и труда надлежних институција и међународних организација, уз свесрдну подршку сарадника на терену. Поносан сам на конкретне резултате у примени Програма, јер ће заиста унети промене у животе породица и појединаца, финалних корисника, који ће ускоро бити у својим новим домовима и започети једно ново животно поглавље. Захваљујем им на стрпљењу и истрајности, и желим им сву срећу.

Влада Републике Србије улаже значајна средства и напоре како би помогла свим расељеним лицима. То је сложен задатак, јер у Републици Србији борави, осим избеглица из бивше СФРЈ, и преко 200 000 интерно расељених са Косова и Метохије. За њих, ни после 18 година, нема услова за одрживи повратак, а ни починиоцима злочина над српским становништвом са простора Косова и Метохије заслужене казне. Уместо судских епилога и казни за починитеље, породицама страдалих и српском народу остаје само вапај за правдом и сећање на изгубљене најмилије и спаљена огњишта.

Немојмо заборавити да само обезбеђивање стамбених решења није довољно – циљ је да се  обезбеди одрживост Програма.Ту пре свега мислим на социјалне и економске услове за одрживи повратак или интеграцију избеглица у друштво. Зато сматрам веома важним да све државе учеснице Програма у потпуности спроводе Сарајевски процес.Успешна имплементација Програма и добра сарадња земаља у региону још више дају на значају Регионалном стамбеном програму. Због тога посебно забрињава чињеница да је у Хрватској у последњих неколико година дошло до пораста антисрпског расположења и повећаног броја инцидената према припадницима српске националне мањине, да је приметно маргинализовање мањинских права, као и да наведене појаве не наилазе на осуду највиших државних званичника Републике Хрватске, а ни међународне заједнице. То значајно отежава повратак, као и хрватска  неспремност да решава питања стечених права, зарађених а неисплаћених пензија Срба избеглих из Хрватске, и њихове имовине. Уместо конструктивног прилаза и решења, хрватска страна најновијим предлозима измена Закона о порезу на некретнине,  најављује чак и опорезивање српских напуштених кућа и згаришта, као викендица и објеката за одмор и рекреацију.

Регионални стамбени програм мора бити у свим земљама пример добре праксе за решавање питања расељених и превазилажења конфликата и отворених питања из прошлости, и треба да допринесе процесу помирења, стабилности и просперитету региона.

Свима нам је познато да су ресурси ограничени, а потребе угрожених избеглица изузетно велике. Број поднетих захтева вишеструко прелази број доступних стамбених решења. Зато је потребно да заједно уложимо напор како би се обезбедила довољна финансијска средства за решавање стамбених питања за најугроженије категорије.

Желео бих да још једном истакнем огромну важност Програма и Сарајевског процеса. Он превазилази државне границе и показује да се сарадњом и заједничким трудом, уколико постоји воља, могу наћи одржива и трајна решења за потребе избеглих. Показује снагу солидарности и разумевања, али и важност флексибилности. Зато ћу и овога пута захвалити свима који су препознали његов значај и допринели његовом развоју и напретку – Европској унији, Сjедињеним Америчким Државама, Немачкој, Италији, Норвешкој, Швајцарској, Данској, Турској, Луксембургу, Кипру, Румунији, Чешкој, Словачкој и Мађарској и свим другим донаторима, у жељи да неког не изоставим. Од посебног нам је значаја подршка Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице и ОЕБС-а у спровођењу Програма, а незаобилазна је и улога Развојне банке Савета Европе у управљању поверилачким фондом.

Морам да поновим да је прича о великосрпској агресији на Хрватску – велика лаж. Овај приказана филм о избеглицама показује колико је велика лаж када се говори о великосрпској агресији.
Нико од вас није из Србије дошао да руши по Бенковцу, Загребу или другим местима. То је велика лаж пред којом међународна заједница не сме да затвара очи. Почетком 1990-их у Хрватској је живело више од пола милиона Срба, а сада, двадесетак година касније има их свега 180.000.Ви сте протерани и отерани са својих вековних огњишта и пред тиме међународна заједница не сме да затвори очи.

Поносан сам на све кориснике и учеснике у имплементацији Регионалног стамбеног програма и надам се да ћемо и у периоду пред нама учествовати на још много оваквих догађаја.

Хвала.”