Први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић учествовао је данас на јубиларном Смиту организације за црноморску економску сарадњу на којем је обележена 25. годишњица оснивања ове организације.
Јубиларом Самиту председавао је председник Турске Реџеп Тајип Ердоган.
На Самиту је усвојена заједничка декларација земаља чланица Организације за црноморску економску сарадњу.
Иступање првог потпредседника Владе Србије и министра Дачића на самиту Организације за црноморску економску сарадњу:
„Господине председниче,
Ваше екселенције,
Генерални секретару,
На почетку ћу искористити прилику да захвалим нашем домаћину Турској и њеном председнику на сјајно организованом Самиту и указаном гостопримству.
Већ 25 година Организација за црноморску економску сарадњу и њене чланице доприносe стабилности и развоју овог региона. Кроз заједничке иницијативе, пројекте и скупове, BSEC четврт века настоји да побољша квалитет живота преко 350 милиона грађана. Настао на идеји да се путем економске сарадње олакша превазилажење политичких несугласица и унапреде односи међу државама, BSEC представља специфичан оквир за сарадњу, размену мишљења и друге облике међудржавне али и свих других видова сарадње.
Међутим, међународна организација је успешна само онолико колико то земље-чланице које је чине, то желе и дозволе. У том смислу, BSEC је имао својих успона и падова. Недостатак реализације конкретних пројеката и недостатак финансијских средстава су само неки од њих.
Република Србија није била присутна приликом оснивања BSEC, али је касније приступила Организацији, са пуним ентузијазмом и вером у сарадњу и добросуседске односе међу чланицама. То је позиција коју Србија и данас држи. У вези с тим, поновићу оно што представници Србије истичу на састанцима BSEC од првог дана нашег чланства – отворени смо за сарадњу са свим земљама-чланицама BSEC, нарочито на плану унапређења економије земаља региона и квалитета живота њених грађана. Сматрамо да би BSEC требало користити као оквир за развој трговине, инвестиција, туризма, као и многих других области, значајних за економски просперитет.
Иако је један од циљева BSEC промоција мира и стабилности у региону, сматрам да би требало избегавати отварање политичких питања и фокусирати се искључиво на економску и друге облике сарадње око којих постоји консензус свих нас. Уверен сам да ће добра економска клима и стандард наших грађана деловати као стимуланс за решавање и неких политичких питања отворених међу појединим чланицама.
Дозволите да искористим ову прилику да изнесем ставове моје земље о конкретним питањима. Србија се залаже за развој трговине међу земљама-чланицама и подржава све пројекте који би за циљ имали стварање повољне инвестиционе климе у региону која би привукла иностране инвестиције. Високо ценимо и вреднујемо развој сарадње у областима транспорта, туризма и енергетике. Сматрамо да су ова три сектора кључна за унапређење економије и представљају најјачи аргумент земаља-чланица, како у међусобним односима, тако и према трећим земљама. Залажемо се за укључивање приватног сектора у рад и пројекте BSEC, с обзиром да су управо приватне компаније носилац развоја о којем говорим.
Истакао бих да Србија у реализацији поменутих циљева велику пажњу поклања концепту одрживог развоја, нарочито у сегменту Агенде УН за одрживи развој до 2030. године. Мишљења смо да у креирању и реализацији пројеката треба посебно водити рачуна да се они уклопе у ове принципе, који су од стране готово свих земаља УН оцењени као императивни за наш даљи опстанак.
Подржавамо сарадњу са другим међународним организација, нарочито економског карактера као што су Дунавска комисија, Светска трговинска организација, UNWTO, UNECE и др. Такође, сматрамо да је развој односа са Европском унијом, кроз синергију или неки други оквир до којег чланице дођу, од изузетне важности за економију региона, с обзиром на инвестициони и иновативни потенцијал који Европска унија нуди.
Сматрам да ће у предстојећем периоду, за опстанак и развој BSEC, бити неопходна реформа саме Организације. У протеклих 25 година стекли смо довољно искуства да препознамо и елиминишемо кључне препреке у раду Организације, да се фокусирамо на оне сегменте око којих постоји консензус и на њима базирамо основ за решавање питања око којих се не слажемо. Заиста мислим да у наредном периоду мора доћи до озбиљнијих реформи у раду и приоритетима Организације, као и у односу чланица према самој иницијативи. Мислим да би ово могла да буде и једна од порука Самита. У противном, ништа нисмо научили у протеклих 25 година. Зашто би следећих 25 година било боље?
У данашњем свету економских криза, војних сукоба, незапамћених миграција, разједињавања држава и тероризма, организације попут BSEC могу да учине разлику. Ово је циљ којем је Србија дубоко посвећена. Јасно је да земље овог региона, као уосталом и све земље света, имају својих политичких разлика и отворених питања која не могу да се реше преко ноћи. Имајући то на уму, сматрамо да је развијање економске сарадње најбољи начин да земље дођу до заједничког именитеља и створе амбијент који би олакшао постизање опште прихватљивог решења.
Изразио бих велико задовољство Републике Србије због консензуса који је постигнут око усвајања Декларације Самита. Овим су земље-чланице показале спремност и решеност за међусобну сарадњу, што је један корак ближе циљевима које BSEC промовише.
Хвала!”