Министар Дачић и амбасадор Чепурин о предстојећој посети министра Лаврова и обележавању 180 година успостављања дипломатских односа

Cepurin 12.januarПрви потпредседник Владе и министар спољних послова Републике Србије Ивица Дачић примио је данас амбасадора Руске Федерације у Београду Александра Чепурина.

На данашњем састанку разговарано је о предстојећим активностима и плановима за даљи развој билатералне сарадње. У току је усаглашавање термина одржавања наредног заседања српско-руског Међувладиног комитета за трговину, економску и научно-техничку сарадњу, као и других организационих питања рада овог тела чији су копредседници први потпредседник Владе и министар спољних послова Републике Србије Ивица Дачић и потпредседник Владе Руске Федерације Дмитриј Рогозин.

Заједнички је оцењено да је предстојећа посета министра иностраних послова Русије Сергеја Лаврова Београду, 21. и 22. фебруара 2018. године, у склопу обележавања 180 година од успостављања дипломатских односа Србије и Русије, од изузетног значаја за даље продубљивање сарадње две земље.

Article source: http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/pres-servis/saopstenja/19146-cepurin?lang=cyr


Minister Dacic in talks with U.S. Ambassador

First Deputy Prime Minister and Minister of Foreign Affairs Ivica Dacic perceived U.S. Ambassador Kyle Scott today.

Ambassador Scott conveyed President Trump’s personal holiday greetings to Foreign Minister Dacic, as good as those of Secretary of State Tillerson.

Minister Dacic and Ambassador Scott discussed a fast holds of loyalty between Serbia and a United States. They took note that 2018 outlines a 100th anniversary of President Woodrow Wilson’s sequence to fly a Serbian dwindle over a White House in a uncover of support for America’s Serbian allies. They also discussed a ongoing team-work between Serbia and a United States in a far-reaching operation of areas that support Serbia’s vital idea of advent to a EU.

Both concluded that Serbia plays an critical purpose in compelling increasing team-work and fortitude in a region, including in anticipating a trail toward a normalization of family between Belgrade and Pristina.

The Serbian Foreign Minister and Ambassador Scott concluded that all a countries of a segment need to work together to find a approach to residence formidable issues of a past in a obliged demeanour that honors victims while assisting a segment pierce brazen toward a some-more agreeable future.

Article source: http://www.mfa.gov.rs/en/press-service/statements/17338-minister-dacic-in-talks-with-us-ambassador


Министар Дачиић одржао предавање "Приоритети спољне политке Србије" полазницима Дипломатске академије

Predavanja-DAПредавање „Приоритети спољне политике Србије” које је први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачића одржао полазницима Дипломатске академије:

„Поштовани полазници Дипломатске академије,
Драге колеге,

Реалним сагледавањем безбедносних и политичких изазова са којима се данас суочавамо, уз поштовање међународног права, Република Србија је за своје кључне спољнополитичке приоритете одредила: принципијелну борбу за очување свог територијалног интегритета и суверенитета, наставак преговарачког процеса са Европском унијом до пуноправног чланства, даљи развој добросуседских односа, чвршће економско повезивање са најзначајнијим земљама и војну неутралност. У остваривању својих спољнополитичких циљева, Република Србија се руководи легитимним националним интересима, користећи као средство дипломатску активност и дијалог, како би се продубили традиционално добри односи са пријатељским земљама, а истовремено успоставили квалитативно бољи односи и са оним партнерима у међународној заједници са којима не делимо исте ставове око појединих питања, разумевајући различитост у мишљењу. Оваква политика самосталног одлучивања, за коју смо убеђени да је реална и исправна, захтева много напора за нијансирање позиције и проналажење баланса у мноштву различитих интереса, често међусобно супротстављених.

Србија је данас на добром путу, захваљујући својој спољној политици и стратешким изборима које је последњих година направила. С једне стране, реформски пут и чланство у Европској унији, с друге унапређење наших односа са креаторима светске политике Русијом, Кином и Америком, са треће развој односа са пријатељским државама Африке, Азије и Јужне Америке, а кључни и најважнији приоритет нашег спољнополитичког деловања јесте очување територијалног интегритета и суверенитета државе, са Косовом и Метохијом као саставним делом Србије.

Иако на први поглед ови приоритети делују међусобно сукобљени – очување Косова и Метохије са чланством у Европској унији, унапређење односа са Руском Федерацијом, али и са Сједињеним Америчким Државама – они то су нису, јер су утемељени на Уставу Републике Србије а њихова реализација се одвија уз уважавање свих фундаменталних принципа међународног права.

У дипломатској борби за поштовање међународног права и начела Повеље Уједињених нација – односно начела суверене једнакости и неповредивости територијалног интегритета – Србија је активна на билатералном и мултилатералном плану. Са пријатељским државама које нису прихватиле једнострано проглашење тзв. Републике Косово, блиско сарађујемо у припреми аргументације и заједничком позиционирању према трећим државама и међународним организацијама на спречавању покушаја чланства тзв. Косова у њима. Упркос силном лобирању појединих држава из евроатлантског круга на промоцији независности тзв. Косова, на овом плану је Србија много учинила. Прошле године спречен је покушај чланства тзв. Косова у УНЕСКО и Интерпол, а посебно смо се ангажовали на оспоравању његовог пријема у Светску царинску организацију. При том, желим да истакнем да је заједнички наступ наших највиших званичника и свих релевантних министарстава и институција на међународном плану резултирао успоравањем процеса нових признања ЈПНК, али и повлачењем признања што смо могли да видимо у случајевима Суринама и Гвинеје Бисао.

На редовним тромесечним седницама Савета безбедности УН-a о раду УНМИК-a, Србија је наставила са активностима усмереним ка очувању формата и динамике одржавања седница Савета безбедности УН-а поводом извештаја генсека УН о раду УНМИК-а. Стално указујемо да је присуство УНМИК-а у несмањеном обиму и са неизмењеним мандатом, као гаранта статусне неутралности међународног присуства на КиМ, од виталног значаја за безбедност и изградњу поверења између заједница на КиМ. Са жаљењем констатујемо да са друге стране нема напретка у вези са успостављањем Заједнице српских општина и упозоравамо на неприхватљивост једностраних аката Приштине посебно настојања да се формира „Војска Косова”. Настављене су активности на међународном нивоу за унапређење положаја и заштиту права избеглица и интерно расељених лица са КиМ, као и рад на пуној реализацији Регионалног програма стамбеног збрињавања за избеглице.

Од изузетног значаја је улога КФОР на КиМ у складу са Резолуцијом СБУН 1244, не само са аспекта интереса Србије, већ и региона у целини. Србија у потпуности подржава мандат Мисије КФОР и веома је важно да она не смањује присуство на КиМ. Високо ценимо приступ НАТО да се одлуке о бројности и распореду снага КФОР доносе у зависности од процене безбедносне ситуације, без унапред задатих оквира. КФОР је веома важан да српско становништво и српска културна и религијска баштина у Покрајини буду заштићени.

Чланство у ЕУ један је од стратешких спољнополитичких приоритета Србије. Иако сматрамо да пут ка ЕУ може да буде бржи, подржавамо „принцип регате” по коме се оцењује индивидуални напредак држава, а не све државе региона у „пакету”. Претходне године отворено је 6 преговарачких поглавља од укупно 12 које је Србија до сада отворила, док се осам налази у различитим фазама преговарачког процеса.

С друге стране, посвећеност Србије Заједничкој спољној и безбедносној политици демонстрирали смо учешћем у војним и полицијским мировним мисијама ЕУ, јачањем наших капацитета за учешће у цивилним мировним операцијама, сарадњом у борби против тероризма, као и успешном сарадњом са ЕУ током мигрантске кризе. Србија је започела ревизију својих стратешких докумената у области безбедности и одбране, руководећи се Глобалном стратегијом ЕУ и другим стратешким документима Уније.

Посебан сегмент преговора Србије и ЕУ представља Поглавље 35, које у значајној мери одређује ток целокупног процеса. Напредак у дијалогу Београда и Приштине поставља се као услов за помак и у другим областима, што представља отежавајућу околност због константне опструкције Приштине у реализацији договореног.

Развијена и успешна регионална сарадња, кроз бројне регионалне иницијативе, такође, доприноси чланству у ЕУ. Република Србија се поставља конструктивно у погледу учешћа Привремених институција самоуправе у Приштини у раду регионалних форума, што се од нас захтева и кроз поглавље 35. Поштујући постигнуте договоре, Србија је прихватила учешће „Косова*” (са звездицом и познатим текстом фусноте): у Регионалном савету за сарадњу, Процесу сарадње у ЈИЕ и у активностима МАРРИ – Регионалне иницијативе за миграције, азил и избеглице.

Посебно бих издвојио актуелни „Берлински процес”. До сада су одржана четири самита: у Берлину, Бечу, Паризу и Трсту, као и 19 састанака на нивоу ресорних министара влада западног Балкана и Европске комисије. У оквиру „Берлинског процеса”, посвећено смо радили на обавезама у оквиру „Агенде повезивања” – иницијалне окоснице овог процеса чији је циљ изградња и унапређење инфраструктуре као основе за убрзани развој региона, а Србија је у односу на регион отишла најдаље. На последњем Самиту у Трсту, Србија и остали са Балкана започели су рад на јачем трговинском, инвестиционом и дигиталном повезивању.

Односи са НАТО кроз Партнерство за мир за Србију представљају важну област наше спољне и безбедносне политике. Србија спроводи политику војне неутралности, што значи да не жели чланство у било ком војном савезу. Војна неутралност, међутим, није препрека унапређењу партнерске сарадње са НАТО. Политички дијалог је у успону, нарочито након усвајања Индивидуалног акционог плана партнерства. Стандарди које смо достигли кроз учешће у програму ПзМ у значајној мери су помогли да Србија успешно учествује у мисијама и операцијама УН и ЕУ. Доказ високог степена сарадње са НАТО је и чињеница да ће Србија ове године, по први пут, бити домаћин вежбе реаговања у ванредним ситуацијама. Република Србија учествује у четири мисије ЕУ са укупно 35 припадника Војске Србије и још шест мисија и операција УН (Конго, Либерија, Кипар, Либан, Блиски исток, Централноафричка Република). У 2017. скоро 700 припадника Војске учествовало је у мировним мисијама и операцијама у свету.

Борба против тероризма представља заједнички задатак, посебно када је реч о радикалном исламизму и феномену џихадизма. Србија је чланица Глобалне коалиције за борбу против ИСИС-а. Посебну пажњу посвећујемо феномену „страних терористичких бораца”, односно регистрованом порасту радикализма и насилног екстремизма на Косову и Метохији (процене говоре да је на ратиштима у Сирији и Ираку у редовима ИСИС учествовало преко 300 особа са КиМ). Такође, ништа мања опасност не прети и од забележеног присуства припадника ћелија терористичких организација Ал Каиде, муџахедина и вехабијског покрета.

Питање енергетске безбедности представља један од кључних фактора за привредни развој држава. Снабдевање енергентима није само економско, већ је и питање националне безбедности. Подржавамо приоритете Енергетске заједнице у низу пројеката који су значајни за целину региона- „Трансјадрански гасовод”, „Јадранско-јонски гасовод”, изградња интерконектора, изградња терминала за течни гас и др, а са пажњом се прате активности око „Турског тока”.

Један од најважнијих приоритета спољне политике Републике Србије јесте и очување стабилности у региону, унапређење добросуседства и даљи економски опоравак и бољи стандард свих грађана. До сада у свакој ситуацији, без изузетка, јасно смо потврђивали одлучност наше земље да сва отворена питања са непосредним суседима и у региону, а знате сами да их није мали број, решавамо дијалогом. Овакав приступ дао је значајне резултате и током прошле године.

Посетом турског председника Ердогана Србији, према обостраној оцени, отворено је ново поглавље у односима две земље. Том приликом је потписано 15 међудржавних споразума, укључујући и декларацију о успостављању Високог савета за сарадњу – који би своју прву седницу требало да одржи током 2018. године. За односе са Грчком може се рећи да су подигнути на највиши ниво, а реализоване су посете грчког председника и премијера Београду, те је одржана Прва седница Високог савета за сарадњу у Солуну.

Одржава се политички дијалог на највишем нивоу и у трилатералном и квадрилатералном формату – са Грчком, Бугарском и Румунијом. Очекујемо да интензитет дијалога у овом формату буде очуван и у 2018. години, а наредни састанак квадрилатрерале планиран је за март 2018.г. у Букурешту. Прошле године обновљен је и трилатерални формат на нивоу МИП-ова са Турском и БиХ, а одлучни смо да наставимо трилатералну сарадњу на нивоу МИП-ова Србија, Италија и Албанија.

Треба указати и да смо са Албанијом у последње време значајније унапредили дијалог, при чему се посебно издвајају наши заједнички интереси у погледу рада на пројектима аутопут Ниш-Приштина-Драч, железничка пруга Београд-Подгорица-Скадар-Драч, формирање Регионалне канцеларије за сарадњу младих и Фонда за Западни Балкан и др.

Упркос напорима које Србија чини у циљу нормализације и унапређења односа са суседством и у региону, мора се «погледати истини у очи» и отворено рећи да често са других страна не добијамо адекватан одговор и искрено пружену «руку сарадње». Као што вам је познато, то се у протеклој години могло видети у комуникацији са бошњачким званичницима у БиХ, званичницима Хрватске, Македоније… Ипак, таквим потезима суседа наша земља неће бити обесхрабрена у реализацији својих јасно дефинисаних приоритета и наставиће са промовисањем политике добросуседства и сарадње, али и са спречавањем сваког непринципијелног условљавања и покушаја интернационализовања питања која су у искључивој надлежности суверених држава.

Наш интерес је и да развијамо што је могуће боље односе са водећим европским земљама. Ту бисмо могли посебно да издвојимо односе са Немачком, Великом Британијом, Шпанијом, Француском, Аустријом и другим европским државама.

Приоритет наше спољне политике је одржавање већ добрих и унапређење односа са Руском Федерацијом. На традицији добрих односа изградили смо стратешко партнерство, потписивањем Декларације маја 2013. године у Сочију. Континуирано се одржава комуникација на највишем нивоу. Русија је један од водећих спољнотрговинских партнера Србије, а осим економске, две земље остварују успешну сарадњу и у енергетској, културној, научној и другим областима. Русија пружа пуну подршку територијалном интегритету Србије, што се остварује на билатералном и мултилатералном плану.

С друге стране, са Сједињеним Америчким Државама желимо да унапредимо односе. Иако немамо исте ставове у погледу решавања косовског питања, имамо исти циљ, а то је стабилност региона Западног Балкана. У том смислу, Србија је поуздан и одговоран партнер. Последњих година интензивиран је политички дијалог на високом и највишем нивоу, развијају се односи на економском пољу, али и војна сарадња.

Односи са Кином су такође последњих година значајно унапређени, што је и довело до успостављања стратешког партнерства, а 2016. и посете председника Кине Србији. Међу нама постоји међусобна подршка у питањима од кључног интереса за обе државе, уз одржавање дијалога на свим нивоима. Република Србија у потпуности подржава иницијативу кинеског председника Си Ђипинга „Појас и пут” и активна је у механизму сарадње Кине са 16 држава централне и источне Европе. На економском плану, кинеске фирме су водећи инфраструктурни извођачи у Србији, што последично води бољој повезаности земље и региона, а тиме и бољим условима за иностране инвестиције. У том смислу, Србија је тренутно земља са највише заједничких пројеката у централној и источној Европи.

Некада „трећи пут” Југославије и водећа улога у Покрету несврстаних земаља, данас је спољнополитички капитал Србије у борби за очување наше територијалне целовитости, јер је већина афричких, латиноамеричких и азијских држава на истим позицијама када је реч о поштовању међународног права. У том смислу, Србија придаје велики значај развоју свестране сарадње са тим традиционалним пријатељима, нарочито обнављању економске сарадње и привлачењу инвестиција, јер су те државе, међу којима и чланице БРИКС-а, данас један од мотора светске привреде.

Иако се не ради о класичном спољнополитичком приоритету, један од приоритета рада Министарства спољних послова је заштита права и интереса наших држављана и правних лица у иностранству и континуирано пружање бројних услуга и разних видова помоћи. Илустрације ради у 2017. години, уз помоћ Владе Шпаније и Владе Француске, као и националне авио-компаније „Air Serbiaˮ, успешно смо извршили евакуацију српских држављана из карипског региона погођеног ураганом ,,Ирма” (евакуисано је 14 лица).
Један од приоритета у раду је и наставак процеса визне либерализације. У Р. Србију без визе могу да уђу и бораве страни држављани, носиоци обичних пасоша, из 78 земаља, док је држављанима 116 земаља и даље потребна виза. Нашим држављанима визе нису потребне за путовање у 68 држава, док је за 126 виза потребна. Успешно се примењује Споразум између Владе Р. Србије и Владе НР Кине о међусобном укидању виза за носиоце обичних пасоша, који је ступио на пре годину дана. Влада Србије је, у 2017. години, ради повећања броја туристичких посета и привлачења страних инвестиција, донела одлуке о укидању виза за држављане Перуа, Ирана, Индије, Индонезије, Гвинеје Бисао и Суринама.

Значајна је и улога почасних конзула Р. Србије. Министарство спољних послова у континуитету спроводи активности на ширењу мреже почасних конзула. Република Србија, до сада, има 73 почасна конзула у иностранству. У септембру 2017. године, отворен је наш конзулат на челу с почасним конзулом у Шпанији, са седиштем у Сарагоси. У јануару и фебруару 2018. године планирано је свечано отварање Конзулата Србије на челу са почасним конзулом у Аустралији, са седиштем у Перту, Конзулата Србије на челу са почасним конзулом у Словачкој Републици, са седиштем у граду Мартин и Конзулата Србије на челу са почасним конзулом на Новом Зеланду, са седиштем у Окланду.

Заштита права и интереса наших држављана у иностранству и развој и унапређење односа са Србима у региону и дијаспори је уставна обавеза. У том смислу, један од приоритета су и активности усмерене на сарадњу са дијаспором и Србима у региону, у циљу унапређења економских односа, афирмације српске културе и очувања српског језика у иностранству.

Интерес Србије као матичне државе је да држављани Републике Србије и припадници српске заједнице у иностранству уживају сва индивидуална и колективна права која су гарантована међународним конвенцијама и билатералним међународним уговорима. Република Србије настоји да помогне да се дијаспора и Срби у региону успешно интегришу у државама у којима живе, имајући у виду да једино добро интегрисана заједница може да допринесе унапређењу билатералних односа.

С друге стране, процес интеграције са собом носи опасност од асимилације. У том смислу чинимо све напоре да се изађе у сусрет потребама српских држављана и исељеника нашег порекла у страним државама и помогне у очувању њиховог националног и културног идентитета.

У том смислу интензивирање билатералног дијалога са државама региона односи се и на унапређење права припадника српског народа у државама региона која се тичу употребе српског језика и ћириличног писма, неговања српске културе, националне историје и слободарске традиције, очување националне географије, очување и заштиту српског културно-историјског наслеђа, информисања на српском језику и њиховог адекватног политичког представљања и организовања у земљама у којима живе.

Надам се да сам овим својим обраћањем успео да вам конкретније приближим неке од најзначајнијих изазова и резултата наше спољне политике, и захваљујем вам на пажњи. Уколико имате жељу за неким додатним појашњењима, изволите, слободно питајте, стојим вам на располагању.

Article source: http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/o-ministarstvu/ministar/govori/19138--q-q-?lang=cyr


Даље активности на унапређењу билатералне сарадње са Грузијом

GruzijaНизом активности током 2017. године дат је подстрек даљем јачању билатералних односа Србије са Грузијом. Крајем године у посети Грузији боравили су потпредседник Владе и министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић и министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић.

Влада Републике Србије је 28. децембра 2017. године донела Закључак о утврђивању основа за закључивање Споразума између Владе Републике Србије и Владе Грузије о укидању виза за носиоце обичних пасоша.

Република Србија ће, и у 2018. години, наставити да унапређује билатералне односе са Грузијом, што потврђују и планирани сусрети на највишем нивоу.

Крајем овог месеца, председница Народне скупштине Републике Србије Маја Гојковић боравиће у посети Тбилисију, а упућен је позив министру спољних послова Грузије да посети Београд крајем фебруара.

Република Србија и Грузија су пријатељске државе, које деле заједничке вредности и принципијелно заступају позицију поштовања суверенитета и територијалног интегритета међународно признатих држава.

Article source: http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/pres-servis/saopstenja/19136-2018-01-11-12-04-51?lang=cyr