У својству актуелног председавајућег Процесу сарадње у Југоисточној Европи, министар спољних и европских послова Републике Хрватске Давор Иво Штир упутио је позив првом потпредседнику Владе Србије и министру спољних послова Ивици Дачићу за учешће на неформалном састанку министара спољних послова учесника Процеса сарадње у југоисточног Европи, који се одржава 3. марта 2017. године, у Загребу.
Имајући у виду последња јавна иступања министра спољних и европских послова Хрватске Давора Штира, која одударају од основних принципа поштовања добросуседских односа и промоције регионалне сарадње и која нарушавају достигнути ниво поверења и разумевања темељних вредности сарадње и поштовања националног интегритета, први потпредседник Владе и министар спољних послова Републике Србије Ивица Дачић отказао је учешће на предстојећем састанку у Загребу.
Влада Републике Србије и први потпредседник Владе и министар спољних послова Ивица Дачић у више прилика истакли су своју посвећеност даљем развоју сарадње у региону и очувању стабилности региона. Улога Србије у том процесу оцењена је од стране Европске уније и бројних других партнера као кључна, а Србија је у више наврата истакнута као сидро стабилности региона.
Насупрот томе, Република Хрватска, која се декларативно залаже за европску интеграцију региона и јачање регионалне сарадње, својим конкретним чињењем показује управо супротне тежње и то морамо са жаљењем констатовати.
За разлику од периода када је преговарала о чланству у ЕУ, Република Хрватска се као чланица ЕУ понаша на начин који је у супротности са основним вредностима ЕУ и постулатима на којима је Унија саздана. Више пута смо указивали на потребу да се хрватске власти дистанцирају од покушаја рехабилитације Независне државе Хрватске, која је у историји остала записана као фашистичка и усташка творевина чији су челници извршили бројне зверске злочине и геноцид над припадницима српског, јеврејског и ромског народа. То се односи не само на рехабилитацију Степинца, већ и на коришћење усташког поздрава „За дом спремни”, називање улица именом усташког министра Милета Будака, подизања споменика усташком терористи Барешићу, итд.
У реаговањима хрватских званичника, пре свега министра спољних и европских послова Давора Штира, приметан је критички дискурс не према зверствима која су чињена током периода НДХ, већ управо супротно – према легитимним захтевима Републике Србије да се Република Хрватска, као чланица Европске уније, огради од такве прошлости и санкционише сваки покушај ревизионизма усташке политике.
Република Србија је земља која је у Другом светском рату дала огроман допринос борби против фашизма и која је, за разлику од НДХ, била на страни сила победница. Од такве политике Србија није нити ће икада одступити. За нас је то вредносно питање, око кога не може бити компромиса.
Упркос свему томе, дубоко смо уверени да чак ни различита историја не треба да буде препрека међусобним односима и да је нужно потребно да се усредсредимо на питања од заједничког интереса и да заједнички радимо у бројним областима са само једном идејом водиљом – да идемо напред и да гледамо у будућност, а не на прошлост.