Први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић и председник Комисије Владе Србије за нестала лица и генерални секретар Министарства Вељко Одаловић обишли су данас Спомен-собу „Косметске жртве”, коју је Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији крајем јуна прошле године отворило у својим просторијама у згради Београђанке.
Спомен соба је посвећена сећању на киднаповане и убијене у јужној српској покрајини, од прве цивилне жртве Жарка Спасића 14. маја 1998. године до убијеног припадника Жандармерије Стевана Синђелића у Копненој зони безбедности 28. августа 2014. године.
Председник Удружења Симо Спасић, захваљујући представницима Министарства што су се одазвали позиву да посете Спомен собу, провео је госте кроз поставку и истакао активности удружења на регулисању статуса породица цивилних жртава и постављања споменика свим жртвама са Косова и Метохије.
Шеф српске дипломатије истакао је да Влада чини све да се историја не
заборави јер ко то учини прети опасност да му се понови. “Не одустајемо од
кривичног процесуирања и оптужби против одговорних за ратне злочине”, рекао је министар спољних послова.
Он је оценио да су на Косову највеће жртве Срби где је злочинима промењена етничка структура и Срби су протерани. Он је нагласио да је случај Рамуша Харадинаја на неки начин тест за Европу.
“Ако ће политичке одлуке бити важније од тога да ли је неко ратни злочинац или не, поставља се питање да ли је кажњавање ратних злочина циљ за који се Европа залаже или се то примењује само на Србе”, казао је министар који је у обилазак спомен-собе симболично кренуо тачно у 12.44.
По његовим речима, Србија никад није оспоравала потребу да сви који су починили ратне злочине, без обзира на њихову националност, одговарају али да су једино Срби проглашавани за одговорне.
“Злочини против Срба су малтене оправдавани. Чињеница да нема осуђених Албанаца пред Хашким трибуналом и да су побијени сведоци против албанских терориста, да разне земље не поштују потернице говори да и даље постоје двоструки стандарди и да се легализује право некога да убија Србе”, оценио је Дачић.
Говорећи о намери Косова да опет поднесе захтев за пријем у Унеско, Дачић је казао да Србију очекује широка активност на међуродном плану да би утицала на начин гласања чланица о томе.
“Начин гласања у Унеску је такав да се не рачунају уздржани гласови. Не знам како ће се сада понашати САД, али раније смо имали велики притисак западних земаља на државе које нису признале Косово да буду уздржане. Ми смо успели да убедимо Јапан, Кореју, Колумбију, које су признале Косово да буду уздржане а не можемо да убедимо Македонију и Црну Гору, и зато сам погођен”, казао је Дачић.
Председник Комисије Владе Србије за нестала лица Вељко Одаловић казао је да годинама трају напори да се донесе закон који би регулисао права породица цивилних жртава сукоба на простору бивше Југославије, али да је често недостајало пуно разумевање за усвајање таквог акта.
“Чини ми се да се то полако помера и да су ресорни министри схватили потребу доношења таквог закона. Потребно је објединити све жртва од Словеније до Кошара, мада није лако све унети у правну форму”, казао је Одаловић.
Он је додао да ће надлежни органи Србије уложити напоре у прикупљању што више доказа и чињеница о починиоцима злочина на Косоу и Метохији као и да ће их проследити новоформираном Суду за ратне злочине Ослободилачке војске Косова.