Обраћање првог потпредседника Владе и министра спољних послова Републике Србије Ивице Дачића на Самиту о Западном Балкану који се одржава у Паризу:
“Поштовани министре Еро,
Уважене колеге, даме и господо,
Желео бих да изразим захвалност нашим француским партнерима на организовању трећег Самита о Западном Балкану чиме је поново потврђена посвећеност и интерес да се наш регион приближи остатку Европе и тако учини видљивијим и боље повезаним. Повезивање људи, повезивање региона и повезивање економија најважнији је задатак који смо на себе преузели, решавајући сваки изазов на путу, који је започео у Берлину, преко Беча, а ево нас сада и у Паризу, граду светлости.
Сви смо сагласни да би кључна реч на Самиту требало да буде – испоручивање резултата. Сви смо се обавезали на то да ћемо унапредити нашу регионалну сарадњу, спровести бројне мере које треба да нам обезбеде велике инфраструктурне пројекте у областима саобраћаја и енергетике, олакшати трговину међу нама и – желео бих да нагласим оно што је свакако најважније – извести наше најмлађе нараштаје на „пут заједничке светле будућности”. Напорно радимо како они не би понављали наше грешке из прошлости.
Иако су недавни догађаји и „брегзит” послали веома лоше поруке, ипак очекујемо да ће европска перспектива региона остати на агенди ЕУ.
Мада је Србија недавно прошла кроз изборни процес, наставили смо са спровођењем европске интеграције. Процес приступних преговора са ЕУ оптерећен је многим искушењима, али је Србија чврсто решена да настави своје путовање. Управо у време „брегзита”, када је пољуљана вера у Европу, ЕУ је Србији послала апсолутно неприхватљиву поруку. Србија је урадила све што се од ње тражило у приступним преговорима за отварање поглавља 23 и 24. Србија је уложила велики напор у спровођење политичких и економских реформи, на плану очувања регионалне стабилности, а ЕУ је донела одлуку да настави преговоре са Турском и Црном Гором, али не и са Србијом. Каква је то порука? Како ми да је схватимо?
Данас смо од министра Ковача чули добре вести, да је могуће да ће једина преостала држава чланица ЕУ – Хрватска – дати сагласност да се настави са отварањем поглавља 23 и 24. Такав развој догађаја би представљао охрабрење да се ствари крећу у добром правцу. То би, такође, била похвала Србији за све напоре које је уложила у процес европске интеграције.
Поштоване колеге, упркос бремена из прошлости, Србија и регион су уложили напоре у јачање сарадње на разним пољима, посебно међу младима. У том смислу, иницијатива премијера Вучића у оквиру Берлинског процеса за оснивање Регионалне канцеларије за сарадњу младих (RYCO) представљала је праву успешну причу која је изузетно добро примљена код његовог албанског колеге и других партнера на Западном Балкану. Заиста верујемо да Споразум о оснивању Регионалне канцеларије за сарадњу младих, који ће бити потписан данас, представља значајан корак напред. Србија је дала огроман допринос стварању Канцеларије и поносна је што је од почетка чврсто подржавала овај процес.
Улога Србије током мигрантске кризе је веома добро оцењена од стране наших регионалних и других међународних партнера. Од почетка кризе веровали смо у заједничко европско решење, уз очекивање да би се оно могло брзо применити.
Када је реч о тероризму, на самом западном Балкану присутне су и одређене претње, пре свега оне увезене из иностранства, али које су, на жалост, наишле на погодно тле. Образовање, интеграција, поштовање људских и мањинских права су од кључног значаја. Још једном изражавамо жаљење због губитка живота у терористичким нападима у Паризу, Бриселу, Истанбулу или када је оборен авион са руским туристима и шаљемо поруку да страх неће надвладати.
На крају, желим да још једном подвучем да Србија у потпуности подржава процес европске интеграције у региону. Опредељени смо за мир, стабилност, сарадњу, помирење и разумевање и не тражимо ништа више од тога, ни од кога, па ни од Европе. Само елементарно поштовање, оно које подразумева да, ако смо ми искрени, и сви остали буду искрени. И ако ми поштујемо договоре, да их сви остали поштују и да, ако урадимо све што је предвиђено, не будемо због тога ни на који начин кажњени. И сада је ред на Европу да нам јасно каже да ли је за њу то довољно. Да ли нас види као свој део или не.
Још увек верујемо у будућност ЕУ и у разум и добру вољу свих нас.
Даме и господо, захваљујем се на пажњи.”