Председавајући ОЕБС-у, први потпредседник Владе Србије и министар спољних послва Ивица Дачић учествовао је данас на састанку проширеног Бироа Парламентарне скупштине ОЕБС-а.
„Председниче Канерва,
Чланови Бироа,
Даме и господо,
Задовољство ми је што сам данас са вама на састанку проширеног Бироа Парламентарне скупштине ОЕБС-а. У име председавања Србије ОЕБС-у у 2015. години, желим вам срдачну добродошлицу у Београд, место где ћемо, почевши од сутрашњег дана, бити домаћини 22. Министарског савета ОЕБС.
Сарадња са Парламентарном скупштином била је целе године важна за наше председавање. У том контексту, интеракција с њеним представницима током два заседања Скупштине – у фебруару и у јулу месецу – била је важна за нас. За време фебруарског заседања чули смо значајне коментаре у вези са приоритетима председавања Србије ОЕБС у 2015, као и са улогом коју Парламентарна скупштина има у текућим дискусијама о европској безбедности.
Конструктиван допринос који Парламентарна скупштина пружа раду ОЕБС-а био је нарочито уочљив током ове године, када смо тежили поновном потврђивању значаја принципа изнетих у Хелсиншком завршном акту. У том смислу, учешће на 24. годишњем заседању Парламентарне скупштине, у јулу у Хелсинкију, одржаном у дворани “Финландија”, месту потписивања Хелсиншког завршног акта пре 40 година, било је од посебне важности за наше председавање.
Сада када је више него икада раније потребно ојачати вредности на којима почива наша Организација, захвалан сам Парламентарној скупштини на томе што представља “колективног чувара” ових вредности које су тако важне у циљу очувања безбедности и сарадње у Европи. Посебно сам задовољан доприносом који су представници Србије дали овогодишњим напорима уложеним у рад Скупштине.
Даме и господо,
Чињеница да су миграције тема данашњег састанка проширеног Бироа, у исто време када ће управо ова тема вероватно бити у фокусу министарске дебате током следећа два дана, одсликава озбиљност и размере проблема.
Током председавања Србије ОЕБС-у, питање миграција прерасло је у мигрантску кризу која је почела да погађа велики број држава учесница као и Организацију у целини.
Многе државе учеснице ОЕБС-а, као и Партнери за сарадњу, настоје да се изборе са растућим бројем избеглица и миграната, који себе и своје породице излажу високим ризицима како би побегли од сукоба и сиромаштва и населили се у Европи. Будући да се регион Западног Балкана користи као једна од главних рута ових кретања, државе учеснице ОЕБС-а које се налазе у овом региону суочене су са озбиљним безбедносним импликацијама, као и са активностима организованих криминалних група које се баве кријумчарењем људи и трговином људима.
Као председавајући ОЕБС-у, нагласио сам у више прилика потребу да се ОЕБС укључи на свеобухватан и систематски начин у пружање одговора на актуелну кризу, сарађујући са другим надлежним међународним организацијама. Ово сам посебно истакао током овогодишњег Имплементационог састанка ОДИХР-а у септембру у Варшави, као и на 66. заседању Извршног комитета УНХЦР у октобру у Женеви.
Председавање Србије организовало је заједнички састанак сва три комитета ОЕБС-а, Безбедносног, Економско-еколошког и Комитета за људску димензију, у Бечу 6. октобра, који је био у потпуности посвећен питању миграција. Резултати састанка се могу сумирати у три следеће важне тачке:
• ОЕБС може да допринесе пружању одговора на питања мигрантске кризе захваљујући свом вишедимензионалном приступу, будући да криза задире у питања економских политика, транснационалних претњи и људских права;
• Интеракција ОЕБС-а са другим релевантним међународним организацијама треба да доведе до конкретне сарадње на терену, укључујући са невладиним сектором;
• Једна од конкретних препорука Заједничког састанка била је да државе учеснице распореде своје експерте за питања миграција у ОЕБС-ове операције на терену.
Неопходност размене информација међу државама учесницама о питањима рада полиције каква су управљање границама и борба против тероризма такође је наглашена, као и суштинска важност пуног поштовања преузетих обавеза у погледу заштите људских права, толеранције и недискриминације према мигрантима и избеглицама; у том смислу би ОДИХР могао да одигра вредну улогу.
Као регионална платформа, ОЕБС може да и кроз рад Парламентарне скупштине ојача дијалог међу земљама порекла, транзита и дестинације, укључујући Партнере за сарадњу ОЕБС-а, а посебно Медитеранске партнере. Имајући то у виду, наше председавање очекује да ће Министарски савет усвојити одлуку о миграцијама.
Даме и господо,
Дозволите ми да завршим тако што ћу вам још једном пожелети плодоносан састанак данас и пријатан боравак у Београду.
Хвала.”