Први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић, реагујући на протестну ноту коју је Хрватска упутила Србији због његових изјава у УН-у о Јасеновцу, да износи лажне чињенице и податке, рекао је да је запрепашћен таквим безобразлуком Хрватске.
„Прво се Хрватска противила уопште овој изложби. Ову изложбу је требало да организује Хрватска, а не Србија.
Шта је у томе лажно? Ја сам рекао и ја лично преузимам одговорност за то – прво, рекао сам да је то једини логор у Европи који није био под Хитлеровом Немачком, него под усташама. Друго, да су тамо људи убијани на најсвирепији могући начин.
У концентрационим логорима под контролом Немаца систем убијања био је другачији – путем гасних комора. Овде је реч о личном учешћу свих чувара који су се такмичили ко ће колико заклати Срба, Јевреја и Рома. Позната је чињеница која је написана у хрватским изворима да је током једне ноћи победник у том такмичењу заклао 1360 Срба и то специјално израђеним оруђем за то – „србосјеком”, ножем за клање Срба. Било је троје преживелих логораша који су говорили о томе како су убијана деца.
Пошто су они послали телефаксом ту ноту, ја ћу им послати препорученом поштом имена и презимена 20.000 деце убијених у Јасеновцу и другим концентрационим логорима. Барем би требало да ћуте из почасти и сећања на те жртве.
Када сам помињао Пленковића говорио сам о томе да је он обишао Јад Вашем у Јерусалиму и рекао да је запрепашћен ужасима Холокауста и рекао је тада „никада више”. Истина, споменуо је само Јевреје.
Али, подсетићу и то да су у Јасеновцу поред Јевреја пре свега страдали Срби зато што су били Срби, зато што је званична политика усташког режима била трећину Срба побити, трећину покрстити, а трећину протерати и то је радио и говорио Миле Будак. Колико градова данас у Хрватској има улицу која се по њему зове?
Такође, колико је дуго стајала испред логора Јасеновац табла „за дом спремни”? Па да ли је могуће да испред Маутхаузена или Дахауа стоји „хајл Хитлер” или “зиг хајл”? То је немогуће!
Ја сам рекао да ова изложба није уперена против Хрватске, нити против било кога, осим против злочинаца и оних који правдају злочине, оправдавају их, умањују, релативизују.
Како је Пленковић рекао „никад више”, ако не желимо да никада више не буде оваквих злочина, онда треба сви да учествујемо у обележавању оваквих злочина и зато сам запрепашћен због овакве протестне ноте.
Просто не могу да верујем да се неко још љути и да ми треба да се извињавамо што смо организовали изложбу о томе како су нас клали и убијали. То је стварно врхунац лицемерја и безобразлука.
Ако је то нарушавање односа Србије и Хрватске, ја сам спреман да поднесем све консеквенце, али мислим да је историјски важно за српски народ да се истина о Јасеновцу чула у УН-у.
Ја сам више пута рекао да не говорим о актуелној Хрватској, већ о НДХ која је била велика Хрватска, до Земуна, Новог Сада и Шапца. Када је то велика Србија уопште постојала? И када је она обухватала те територије?
Они и дан данас у сваком говору говоре о великосрпској агресији, а то је била великохрватска агресија, која је обухватала и Босну и Херцеговину и обухватала део Србије. Тамо је живела трећина православног становништва, милион и 900 хиљада.
Ја нисам споменуо ни једном реченицом колики је био број жртава, јер ме уопште то не интересује. Да ли је било 50, 100, 700 хиљада или је било само десеторо људи – као што Србија уважава хрватске и било чије жртве у сваком рату, тако би свако требало да се поклони сенима оних који су страдали од усташког ножа.
Не знам зашто су се они препознали. Ја сам рекао да то није уперено ни против кога, осим против злочинаца или оних који оправдавају те злочине”.