Говор првог потпредседника Владе и министра спољних послова Републике Србије Ивице Дачића неформалном састанку министара спољних послова ЕУ и држава кандидата који се одржава у Софији (Gymnich):
„Даме и господо,
Уважене колеге,
Задовољство ми је што још једном имамо прилику да разговарамо у формату који омогућава непосредну и искрену размену мишљења чланица ЕУ и држава кандидата. Захвалио бих се Бугарској, као председавајућем ЕУ и нама суседној и пријатељској земљи, на организацији овог састанка, али и на великим напорима које улаже како би проширење ЕУ на Западни Балкан поново било једна од централних тема.
Осврнуо бих се на почетку на Стратегију проширења ЕК. За Србију је овај документ вишеструко значајан – потврђује да ЕУ препознаје проширење на ЗБ као циљ достижан у блиској будућности, препознаје Србију и Црну Гору као земље које су највише одмакле у овом процесу. и даје оквир у којем ће се процес кретати у наредним годинама.
Свесни смо да је унутар ЕУ било и мишљења да би давање временских одредница било контрапродуктивно. Дозволите ми да се са овим погледима не сложим! Не постоји боља мотивација за политичке лидере, администрацију и грађане једне земље од дефинисаних временских оквира за окончање једног стратешког процеса, коме смо сви дубоко посвећени. Био сам министар унутрашњих послова Србије када су укинуте визе грађанима Србије за путовања у Шенгенску зону и свима је познато у коме степену је тај чин био подстицајан за наставак процеса европских интеграцијa и унутрашњих реформи. Дубоко сам уверен да ће временски дефинисана мапа пута за чланство Србије, са конкретним датумима, имати једнако позитиван ефекат на перцепцију ЕУ код грађана Србије.
Предстојећи Самит ЕУ-ЗБ у Софији бићe најзначајнији скуп на највишем нивоу још од Солуна 2003. Ми бисмо волели да таквих скупова у будућности буде и више, и да њихови резултати буду охрабрујући за Србију и регион у целини.
Влада Републике Србије чији сам члан и Министарство спољних послова на чијем сам челу активно раде на остваривању што вишег степена сарадње са ЕУ у области безбедности и одбране. Наше учешће у ЕУ мисијама које се налазе на разним жаришним тачкама на свету – у Сомалији, Малију, Централноафричкој Републици, уз наше респектабилно учешће у Мисијама УН – одраз су наше искрене жеље да будемо препознати као поуздан и кредибилан партнер ЕУ у кризним ситуацијама, који дели одговорност у укупним европским напорима да се обезбеди глобални и регионални мир и стабилност.
Сигуран сам да ћете се сложити да смо у претходним годинама остварили висок ниво сарадње током кризних ситуација попут мигрантске кризе. Сигуран сам и да бројни други аспекти наше сарадње – учешће у HELBROC борбеној групи ЕУ, сарадња са Европском одбрамбеном агенцијом, иницијатива за учешће цивилних структура и мултинационалним операцијама – сведоче о јасно израженом ставу Београда да пуноправно чланство у ЕУ сматрамо највишим спољнополитичким приоритетом земље.
Транснационални карактер данашњих безбедносних претњи захтева и заједнички одговор свих актера и ја бих још једном желео да вам пренесем да на Србију можете најозбиљније да рачунате када је реч о борби против изазова који укључују тероризам, кријумчарење људи, хибридне претње и пролиферацију.
За Србију је ЈПН Косова и ситуација у Покрајини највећи безбедносни изазов, који за последицу има низ претњи по безбедност својих грађана, имајући у виду дискриминацију и насиље којем су припадници српске заједнице на КиМ били изложени од 1999. и угроженост наше културне и историјске баштине. Такође бих хтео да подсетим да се од више од 200.000 прогнаних Срба, само 1,9% вратило на КиМ. Да ли неко води рачуна о томе? Ми смо дијалогу о нормализацији односа са Приштином приступили са уверењем да је нормализација односа најпотребнија грађанима Косова и Метохија, али исто тако и Албанцима и Србима генерално. У дијалог су политички лидери Србије, када је Бриселски споразум постигнут, уложили сав свој политички кредибилитет.
Нажалост, највећи део споразума који сам као председник Владе Србије заједно са Хашимом Тачијем и Кетрин Ештон парафирао, није примењен и то не кривицом Београда. Очекујемо да се то промени у блиској будућности, како би оснивањем ЗСО била осигурана безбедност и перспектива српске заједнице на Косову и Метохији. Наставићемо дијалог у доброј вери јер сматрамо да је он нужан предуслов за стабилност и безбедност нашег региона.
Кад су у питању билатерални спорови, став ЕУ је да неће да увози нестабилност и да коначна решења треба да се нађу пре приступања, морам да констатујем да ово правило до сад није поштовано. Између Словеније и Хрватске се води велики гранични спор. Како то да ово правило није тада поштовано?
Са друге стране, замолио бих све колеге да поштују заједнички став ЕУ. Апсолутно је контрапродуктивно да неки министри иностраних послова шаљу Београду арогантне поруке да мора да призна ЈПН КиМ.
Желео бих да подсетим да је то једнострани чин и да је Србија спремна да води дијалог да би се пронашло трајно решење, али, то је оно што ви у ЕУ не желите да чујете, имајући у виду значај Косова за Србију. Немојте да нас вређате или понижавате. Ми смо за договор, али договор значи поштовање интереса обе стране. Ми ћемо, као и до сад, наставити да се залажемо за трајно решење са циљем постизања мира и стабилности у региону.
Хвала вам на пажњи.”
