Иступање првог потпредседника Владе Србије и министра спољних послова Ивице Дачића на догађају на високом нивоу на маргинама 71. заседања Генералне скупштине УН-а „Снага цивилног управљања кризама – јачање капацитета ОЕБС-а као организације на основу Главе VIII Повеље УН-а”
„Поштовани Франк,
Поштовани Себастијане,
Поштовани Ламберто,
Екселенције,
Даме и господо,
Поштоване колеге,
Дозволите ми да почнем изразима захвалности немачком председавању, а нарочито Вама Франк, на позиву да, заједно са Себастијаном, одржим уводни говор на отварању овог важног скупа. Веома ми је драго што могу да нагласим да пратећи догађаји које ОЕБС организује на маргинама Генералне скупштине УН – које је иницирало швајцарско председавање 2014. године, а наставило председавање Србије 2015. године и сада немачко председавање – прерастају у позитивну традицију. Они представљају вредну платформу за неформалну и отворену размену мишљења међу државама учесницама о улози Организације у решавању горућих питања која се односе на међународни мир и безбедност. Желео бих да подстакнем наредна председавања да наставе са овом праксом. У потпуности се слажем с Франковим речима о сарадњи у оквиру Тројке и надам се да ће се та пракса наставити.
Као највећи светски регионални безбедносни аранжман на основу Главе VIII Повеље УН-а, ОЕБС је у јединственој позицији да пружи свој допринос мирном решавању спорова. У том контексту, његов свеобухватни и мултидимензионални приступ безбедности представља јединствену предност, која ОЕБС чини посебном платформом за дијалог и заједничко деловање.
Сведоци смо фундаменталних промена у глобалном безбедносном окружењу. Конфликти се развијају и постају све комплекснији. Ратови, тероризам, радикализација, миграције невиђених размера, као и други нови и надолазећи безбедносни изазови додатно погоршавају глобалну безбедносну ситуацију. Ни простор ОЕБС-а не представља изузетак у том смислу. Морамо да пронађемо најбољи начин да ојачамо нашу Организацију и прилагодимо је новим околностима, како бисмо успели да се носимо са овим изазовима.
Једна од кључних лекција научених током кризе у и око Украјине јесте да морамо да ојачамо капацитет Организације за превенцију конфликата и реаговање на њих. Треба да искористимо овај тренутак да додатно развијамо стратегије и инструменте којима ОЕБС располаже међу својим механизмима у вези са конфликтним циклусом.
Искуство стечено током ОЕБС-овог ангажовања у Украјини показало је да ненаоружане цивилне мисије у управљању кризама, понављам цивилне, пружају додатну вредност нашој Организацији. Ипак, специфичност савремених сукоба захтева прилагођавање и додатну флексибилност у нашем деловању. Треба да будемо отворени и спремни за разматрање нових идеја, узимајући у обзир да је пре само неколико година употреба модерних технологија – попут беспилотних летелица и сателитских снимака- била незамислива.
Међутим, у изналажењу нових начина и средстава за пружање одговора на кризе, не треба да изгубимо из вида још једну јединствену карактеристику наше Организације, а то је консензус. Треба узети у обзир све идеје и саслушати ставове свих, али коначни резултат мора да буде плод одлуке донете консензусом. С друге стране, ово ће дати додатну тежину договореним решењима и олакшати њихово спровођење. Како би се постигао консензус, морамо да заједно учествујемо у дискусијама, размењујемо аргументе и налазимо начине за превазилажење разлика. Када је реч о политичкој вољи и консензусу, очигледно је да морамо да пронађемо начин за признавање међународно правног субјективитета, привилегија и имунитета ОЕБС-а. Актуелна ситуација има различите негативне последице по рад Организације.
Не треба да потцењујемо ни предности које пружа сарадња са другим међународним организацијама. Конкретно, лекције научене из мировних операција УН-а, заједно са искуствима других међународних и регионалних организација, од изузетне су користи за ОЕБС и његове државе учеснице. Стога, чврсто верујем да напори које наша Организација улаже у јачање цивилног управљања кризама треба да буду блиско повезани с напорима Уједињених нација и других међународних и регионалних организација. Ово изискује, између осталог, даље интензивирање и истраживање нових путева сарадње, укључујући успостављање стратешких комуникација, размену информација и експертизе, бољу употребу постојећих ресурса и капацитета, заједничке активности и синергију различитих присустава на терену, чији би жељени резултат било унапређено цивилно управљање кризама.
На крају, дозволите ми да нагласим да је овогодишња дискусија о конфликтном циклусу, коју је иницирало и организовало немачко председавање, правовремена и корисна. Желео бих да подстакнем наредно председавање да ову тему задржи високо на нашој агенди.
Желим нам свима продуктивне разговоре.
Хвала вам.”