На данашњој конференцији за новинаре у Министарству спољних послова Републике Србије шеф српске дипломатије Ивица Дачић истакао је да ће свакако најзначајнији догађај у децембру бити 35. састанак Савета министара спољних послова земаља чланица Организацији за црноморску економску сарадњу (BSEC) којем ће Србија бити домаћин као председавајућа овој организацији. Централни састанак биће одржан 13. децембра 2016. године. Састанком, на којем ће се усвојити бројне одлуке значајне за даљи рад Организације, биће окончано успешно председавање Србије и још једном потврђена наша посвећеност регионалној сарадњи.
На овом скупу учествоваће и министар иностраних послова Руске Федерације Сергеј Лавров, који у Србију долази 12. децембра у билатералну посету.
5. децембра Србију ће посетити европски комесар за политику источног суседства и преговоре о проширењу Јоханес Хан.
Овог месеца, министар Дачић разговараће са министром туризма и услужне индустрије Републике Зимбабве Валтером Мзембијем, 6. децембра 2016. године у циљу промоције кандидатуре Републике Зимбабве за ГС Светске трговинске организације (WTO). Током разговора биће размотрено и актуелно стање билатералних односа и сарадње двеју земаља.
7. децембра 2016. године, у Министарству спољних послова српски министар сусрешће се са државним секретаром за европске послове Министарства иностраних послова Португала Маргаридом Маркес.
У Хамбургу ће се 8. и 9. децембра одржати 23. састанак Министарског савета ОЕБС-а, а овај скуп ће уједно означити крај немачког председавања Организацији, као и излазак Србије из Тројке ОЕБС-а.
Радна посета представника Министарства иностраних послова Малте планирана је за 20. децембар, током које ће се разговарати о припреми посете Комитета за проширење Савета ЕУ Србији током малтешког председавања, као и наставку приступног процеса.
Министар спољних послова Ивица Дачић изјавио је данас да је важна активност Министарства спољних послова учешће на мултилатералним скуповима, због тога што пружају могућност да се на једном месту разговара са представницима више земаља.
Министар Дачић навео је да је на Самиту Франкофоније на Мадагаскару имао 28 разговора, што је унело додатну нервозу код представника Приштине, наводећи да су чланице Европске уније које нису признале независност Косова изложене великом притиску како би преиспитале своје позиције.
Говорећи о напуштању скупа у Варшави на којем је косовски министар спољних послова Енвер Хоџај рекао да је Србија крива за ратове на простору бивше Југославије, министар Дачић је пре него је одлучио да напусти скуп сачекао да види каква ће бити реакција представника ЕУ, али је та реакција, како је нагласио, изостала.
“Можда сам погрешио, али тако сам мислио. Нервоза је настала зато што сам рекао да Србија неће да призна Косово, а Хоџај је рекао да хоће”, пецизирао је Дачић.
Тема скупа у Варшави, подсетио је, била је безбедносна компонента и помирење, те је упитао о каквом помирењу да причамо после Хоџајевих речи.
Што се тиче активности министра Дачића у претходном месецу, на састанку шефова влада Народне Републике Кине и земаља Централне и Источне Европе (16+1) у Риги, 5. новембра 2016. године, потписан је Споразум између Владе Републике Србије и Владе Народне Републике Кине о међусобном укидању виза за носиоце обичних пасоша. Очекује се да, након спроведеног поступка ратификације, Споразум ступи на снагу 1. јануара 2017. године.
Током посете Канади, шеф српске дипломатије сусрео се и са канадским министром за имиграциона, питања избеглица и држављанство Џоном МекКалумом и том приликом су и званично покренути разговори на политичком нивоу двеју страна о почетку либерализације визног режима као и укидању рестрикција које важе за припаднике администрације некадашње СРЈ.
Европска Комисија усвојила је Извештај о напретку Републике Србије за 2016. годину, који је у највећој мери позитиван. Констатован је напредак у готово свим областима, укључујући и посебно значајне области попут реформе јавне администрације, функционисања правосуђа и борбе против организованог криминала. ЕУ је похвалила и напредак Србије на плану изградње функционалне тржишне економије, способне да поднесе конкурентне притиске из држава чланица ЕУ.
Напредак је остварен и на плану усаглашавања са Заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, посебно усвајањем закона о примени међународних санкција, укључујући и рестриктивних мера ЕУ. Србија је наставила да активно учествује у цивилним и војним мисијама ЕУ.
ЕУ је похвалила конструктиван допринос Србије регионалној сарадњи и неговању добрих односа са свим суседима, како са државама чланицама ЕУ, тако и са државама које претендују на чланство. Препознат је и ангажман и посвећеност Београда у дијалогу са Приштином, као и имплементацији договореног.
Европски парламент ће у децембру, отпочети процедуру за усвајање Резолуције о напретку Србије, која треба да буде усвојена у ЕП 15. марта 2017.
Шеф српске дипломатије истакао је да се нада да би током децембра могла бити одржана четврта Међувладина конференција на којој би се отворило најмање једно преговарачко поглавље, и то Поглавље 5 – Јавне набавке, а надамо се и поглавља 25 – Наука и истраживање и 26 – Образовање и култура.