„Поштовани господине председавајући,
Уважене колеге министри, екселенције,
Даме и господо,
Велико ми је задовољство да учествујем на Министарском састанку Савета Европе и искористим ову прилику да са колегама министрима и другим шефовима делегација разменим мишљења о актуелним отвореним питањима са којима се Европа суочава.
Честитао бих одлазећем председавајућем Комитету министара Савета Европе, министру спољних послова Кипра Јоанису Касулидесу, на веома успешном председавању и пожелео успех предстојећем председавајућем Комитету министара Савета Европе, министру спољних послова Чешке Љубомиру Заоралеку, који може рачунати на нашу пуну подршку у остваривању ове значајне функције.
127. министарску седницу Савета Европе видимо као одличну прилику за размену мишљења о најзначајнијим актуелним питањима са којима смо данас суочени. Нажалост, када погледамо уназад, чини се, да се сваке наредне године суочавамо са све већим изазовима. Довољно је, у том смислу, присетити се свих догађаја на нашем континенту од прошлогодишње министарске седнице Савета Европе. Основни закључак који се намеће, јесте да док стремимо успостављању виших стандарда и циљева истовремено не успевамо да испунимо оне базичне, чије поштовање смо неретко узимали здраво за готово. То је још један доказ да је од креирања и наметања нових, много значајније истрајавање на испуњењу основних задатака и заједничких вредности.
У том смислу оцене генералног секретара из Четвртог извештаја о стању људских права, демократије и владавине права подстичу на размишљање и изазивају оправдану забринутост. Генерални секретар са правом указује на горуће проблеме и негативне трендове у многим областима, од којих ниједна земља није поштеђена. Управо због тога је заједнички приступ у њиховом решавању суштински важан. У заједници се успех не може мерити појединачно, јер је заједница јака онолико колико је на изазове отпорна њена најслабија карика.
При тражењу аргумента за такве оцене не треба ићи даље од мигрантске кризе, која је показала сву рањивост наших друштава и проблеме у остваривању заједничког наступа. Проблем миграната и избеглица изискује заједничку посвећеност свих, како бисмо обезбедили да одговори на актуелну кризу буду у складу са нашим међународним обавезама и интересима свих заједно и сваке земље појединачно. Као главни изазов се при том издваја управљање масовним миграцијама, уз истовремено поштовање људских права.
Снажно подржавамо и активно доприносимо афирмацији приступа Савета Европе и посебно генералног секретара Јагланда у решавању овог проблема, у складу са мандатом Организације. Делимо уверење да је потребно предузимање хитних мера ради заштите деце миграната и тражилаца азила, посебно оних без пратње, укључујући активно ангажовање у спречавању трговине људима и свих видова њихове злоупотребе, као и кажњавања одговорних за кријумчарење миграната и у том контексту подржавамо Акциони план Савета Европе за заштиту деце избеглица и миграната.
С обзиром на то да се налази на тзв. западно-балканској миграционој рути, Србија се суочила са скоро милион избеглица и мигранта који су прешли преко њене територије од почетка ове кризе до данас, што представља велики терет за наше капацитете. Посебну пажњу посвећујемо рањивим групама, нарочито заштити деце, уз настојање да деци мигрантима и азилантима у највећој мери олакшамо патње и заштитимо их од злоупотребе и потенцијалних опасности организованог криминала. Законом о азилу прописано је начело посебне бриге о тражиоцима азила са посебним потребама, међу којима су и малолетници, уз обезбеђивање старатеља малолетницима без пратње и њиховим прихватом у посебном центру. Предузимају се и адекватне мере у вези са здравственом заштитом и образовањем малолетних миграната.
Морам да подсетим да Србија, нажалост, има велика и болна искуства са избеглицама и интерно расељеним лицима. У Србији и данас борави 29.457 лица у статусу избеглица из Хрватске и Босне и Херцеговине, о којима се бринемо већ две деценије, као и преко 200.000 интерно расељених лица, која су била приморана да напусте Косово и Метохију после 1999. године. Дубоко сам уверен да изналажење трајних решења за проблем дуготрајног расељења мора ићи паралелно са решавањем актуелне избегличке кризе. Верујем да је наш заједнички став да људи у дуготрајном расељењу не смеју бити заборављени.
Србија је у потпуности посвећена заштити стандарда и вредности Европске конвенције о људским правима. Подржавамо закључке из Извештаја генералног о стању демократије о потреби јачања ефикасности Европског суда за људска права у процесуирању и спровођењу пресуда.
Савет Европе поседује инструменте и капацитете да, у складу са својим мандатом, у још већој мери допринесе решавању проблема у кризним подручјима, кроз ангажовање на плану очувања демократије, заштите људских и мањинских права и владавине права, укључујући и у домену реформи у правосуђу и борби против корупције.
Србија придаје велики значај сузбијању тероризма као глобалне претње. Све чешћи терористички акти недвосмислено указују на неопходност да борба против тероризма у свим његовим облицима и начинима испољавања, као и борба против екстремног насиља и радикализације који доводе до тероризма, морају да остану међу главним приоритетима Савета Европе. Сматрамо да активности које Савет Европе на том плану предузима представљају адекватан одговор и подржавамо Смернице Савета Европе о заштити жртава тероризма.
У циљу унапређења заштите људских права, демократије и владавине права Србија подржава наставак ангажмана Савета Европа на Косову и Метохији уз пуно поштовање Резолуције Савета безбедности Уједињених нација 1244 и статусно неутралног приступа. Са жаљењем уочавамо да и након вишегодишње примене различитих пројеката Савета Европе, нема значајнијег напретка у поштовању људских права и основних слобода на Косову и Метохији, што је посебно приметно у свакодневном животу особа које не припадају албанској заједници, претежно Срба.Права која се и даље крше или захтевају додатну заштиту полазе од физичке и правне безбедности, до права у домену имовине, културе и поштовања верских слобода, укључујући слободан приступ културној и верској баштини. Више од 200.000 насилно интерно расељених особа још увек не може да се врати својим домовима. Србија је спремна да буде конструктиван партнер Савету Европе у његовим будућим активностима на Косову и Метохији.
Хвала.”