Говор првог потпредседника Владе Србије и министра спољних послова Ивице Дачића на седници Савета безбедности Уједињених нација на којој је разматран Извештај генералног секретара УН-а о раду УНМИК-а за период од 16. октобра 2017. до 16. јануара 2018. године:
„Поштовани господине председниче,
Уважени чланови Савета безбедности,
Даме и господо,
Желео бих и овом приликом да се захвалим генералном секретару господину Гутерешу и специјалном представнику генералног секретара господину Танину на поднетом Извештају, као и посвећености и ангажману на реализацији мандата УНМИК-a, а на основу резолуције СБ УН 1244 (1999). Такође, желим да поздравим и изразим захвалност председавајућем и члановима Савета безбедности који у континуитету посвећују значајну пажњу разматрању, праћењу и разумевању овог питања које је за Републику Србију од изузетне важности.
И пред ову седницу Савета безбедности стигле су сугестије од појединих чланица СБ да се у свом говору држимо теме састанка, да покажемо конструктивност и задржимо миран тон, уз избегавање свих врста провокација и конфронтација. Као и у мом претходном говору, ја ћу се фокусирати управо на актуелну ситуацију на Косову и Метохији и дешавања у претходном кварталу, као и на сам Извештај генералног секретара. Надам се да ће и представница Приштине такође уважити ове препоруке и да неће, као сваки пут до сада, држати историјске лекције износећи низ неистина и неоснованих оптужби, уз нереално улепшавање ситуације на Косову и Метохији и истовремено потпуно игнорисање Извештаја генералног секретара и реалности на терену.
А реалност на терену је да је још у августу 2013. године потписан Први споразум о принципима који регулишу нормализацију односа и да је тим споразумом предвиђено успостављање Заједнице српских општина. Желим да вас подсетим да сам тај Споразум потписао ја заједно с Тачијем и Кетрин Ештон. Као што врло добро знате, успостављање ЗСО представља за Србију питање од круцијалне и немерљиве важности, будући да ЗСО треба да обезбеди и заштити виталне интересе и унапреди свакодневни живот Срба на Косову и Метохији. Четири и по године Србија стрпљиво чека да Приштина испуни ову суштински важну обавезу. У овом цењеном телу се за то време променило 30 несталних чланица и нема државе чланице која није апеловала на Приштину да испуни своје преузете обавезе. Помака је, на жалост, до сада било само уназад. Генерални секретар у актуелном извештају констатује не само да нема напретка, већ да “нема никаквих назнака када и како ће бити предузети кораци ка оснивању ЗСО”. То је реалност на терену, уважени чланови Савета безбедности.
Желим и овом приликом да вас подсетим да је Србија конструктивно, посвећено и одговорно учествовала у дијалогу између Београда и Приштине и да је, без обзира на препреке и изазове, томе приступила искрено, верујући да ће решавање свих отворених питања у статусно неутралном оквиру допринети миру, стабилизацији прилика и остваривању услова за несметан напредак региона Западног Балкана ка чланству у Европској унији. Уверена да овакав приступ нема алтернативу и да се сва питања морају решавати кроз дијалог, мирним путем, Србија је, са своје стране, доследно и у доброј вери имплементирала преузете обавезе. Истичем још једном да је Србија спремна да дијалог настави, али поставља се питање хоће ли било какав нови договор имати смисла ако се после четири и по године од потписивања Бриселског споразума налазимо у ситуацији да нема ни назнака о примени дела који се односи на формирање ЗСО.
Цењени чланови Савета безбедности,
Реалност на терену је да је 16. јануара у Косовској Митровици убијен Оливер Ивановић, лидер Грађанске иницијативе „Слобода, демократија, правда” (СДП) и да је овај догађај драматично угрозио сигурност на Косову и Метохији. Поздрављамо реакцију специјалног представника Захира Танина који је осудио овај мучки чин, позивајући на брз и одлучан рад на истрази, уз уверавање да су све међународне агенције на терену спремне да подрже власти како би помогле хапшење одговорних за овај злочин.
Убиство Оливера Ивановића је безуман терористички акт који угрожава стабилност не само севера Косова и Метохије, него и читавог региона. Државно руководство и органи Републике Србије су и овај пут позивали на смиривање и стабилизацију прилика у Покрајини. Одговоран приступ потврђен је и када је 21. и 22. јануара Србе на северу и у централном делу Косова и Метохије посетио председник Србије Александар Вучић, који их је позвао на очување стабилности, мирa, сталожености и достојанствa, указавши да се сви проблеми морају решавати дијалогом и мирним путем.
Свесна озбиљности ситуације, Србија је упутила писма УНМИК-у и ЕУЛЕКС-у са захтевом да њени државни органи учествују у истрази убиства, уверена да би наше учешће допринело брзом и ефикасном откривању истине. Ово је поновио и председник Србије Александар Вучић у телефонском разговору са Хашимом Тачијем. Тај захтев су привремене инсититуције на Косову и Метохији одбиле инсистирајући да истрагу воде искључиво истражни органи “Косова”. Реалност је, међутим, да три недеље након убиства немамо никакве информације, осим изјава појединих представника Приштине да се ради о мафијашко-криминалном обрачуну и да убиство сигурно није етнички мотивисано. Овакве изјаве представљају само покушај замагљивања неспособности или неспремности Приштине да спроведе истрагу о овом гнусном злочину.
Наглашавам још једном да је привођење правди налогодаваца и починилаца, као и откривање мотива од кључног значаја за очување мира и поверења међу становништвом на Косову и Метохији. Овај трагичан догађај доказ је да је општа безбедносна ситуација на читавом Косову и Метохији врло озбиљна, несигурна и осетљива и потврђује нужност присуства међународне заједнице.
Господине председниче,
Реалност на терену је и да су крајем прошле и почетком ове године, владајуће структуре, политичке партијe и њихови лидери на Косову и Метохији покушали да донесу одлуку о укидању закона о оснивању Специјалног суда за злочине почињене од стране ОВК. Не морам да вас уверавам у забринутост Србије јер сте и сами били врло изненађени и забринути због ових дешавања. Генерални секретар у свом извештају “изражава дубоко разочарање”, указујући да је “ово корак уназад у једној од најважнијих области” и снажно захтева од Приштине да покаже приврженост правди и владавини права. Амбасаор САД Грег Делавеј овом приликом је изјавио “да ће било каква иницијатива да се промени Закон о Специјалном суду имати дубоке негативне последице по европску будућност Косова и његове односе са САД”. Шефица Канцеларије ЕУ у Приштини Наталија Апостолова рекла је да је “ужаснута иницијативом да Скупштина Косова укине или на било који други начин поништи закон о специјализованим већима и специјализованом тужилаштву”. Немачки амбасадор Кристијан Хелт упозорио је „да би поништавање одлуке о оснивању Специјалног суда могло нарушити односе Косова и његових пријатеља у иностранству”.
Из ових изјава јасно је да међународна заједница не дели мишљење покретача ове иницијативе и да верује да стравични злочини против Срба и других не-Албанаца на Косову и Метохији, о којима је у свом извештају писао специјални известилац Парламентарне скупштине Савета Европе Дик Марти, не смеју проћи некажњено и да се они не могу ни на који начин релативизовати или оправдати.
Уз подсећање на моралну одговорност према жртвама и њиховим породицама, сматрамо да ће непристрасно, кредибилно и одговорно утврђивање кривичне одговорности и кажњавање злочинаца имати немерљиву вредност у борби против некажњивости и показати да је правдa достижна за све жртве. Још једном бих да вас уверим да је Република Србија спремна да пружи све доказе којима располаже о бруталним злочинима који су почињени, злочинима који не застаревају и који се не смеју заборавити.
Србија у складу са својим законима, који су у потпуности усклађени са међународним правом, неће одустати од кривичног гоњења лица за које постоје снажни докази да су на Косову и Метохији извршила кривична дела ратних злочина против цивилног становништва. Позиције које заузимају поједина лица у привременим институцијама самоуправе на Косову и Метохији не могу и не смеју да буду препрека остваривању правде и свакако их не ослобађају кривичне одговорности за извршена недела. У том контексту, нашу забринутост и изненађење изазвале су и недавне одлуке Интерпола о брисању међународних потерница за одређеним бројем лица са подручја Косова и Метохије, међу којима су и Хашим Тачи и Рамуш Харадинај. Желео бих, врло отворено, да укажем да овакве одлуке Интерпола представљају несхватљив преседан, те да су донете противно свим правилима ове организације.
Цењени чланови Савета безбедности,
Реалност је, на жалост, да је тзв. председник Косова Хашим Тачи помиловао три члана ОВК осуђена на по 30 година затвора због убиства петочлане породице у блиизини Глоговца у августу 2001. године. Ради се о албанској породици Хајра, а међу жртвама су и трогодишња Аделина Хајра и деветогодишња Мимоза Хајра. Према извештају ЕУЛЕКС, њихов отац Хамза Хајра био је припадник МУП Србије, а убиство целе породице представљало је освету ОВК. Амбасаде Француске, Немачке, Италије, Велике Британије и САД у Приштини изразиле су у заједничком саопштењу дубоку забринутост поводом одлуке Хашима Тачија о помиловању злочинаца. Не треба да вас уверавам колику је забринутост ова одлука изазвала међу Србима на Косову и Метохији.
Даме и господо,
Још једном сам приморан да вас подсетим да се више од осамнаест година након успостављања међународног присуства, поред око 16.500 интерно расељених лица у самој Покрајини, у ужој Србији, ван Косова и Метохије, налази преко 200.000 интерно расељених. Одржив повратак остварило је свега њих 1,9%, што је податак који указује да овом питању УНМИК треба да пружи додатну и максималну пажњу. Извештај овог пута доноси и поражавајући податак да је у 2017. години забележен најнижи број повратника од 2000. године – само 498 особа вратило се у Покрајину. Са једне стране, овај број је шокантан, али је са друге стране разумљив и намеће важна питања: ко је спреман да се врати тамо где ће свакодневно бити изложен институционалној дискриминацији, где се национална и верска мржња не санкционишу, где имовина није заштићена, где нема посла, где су људи изложени застрашивању, арбитрарним хапшењима и етнички мотивисаном насиљу, где не могу да посете гробове својих предака и где владавину права спроводе институције које до сада нису донеле ни једну правоснажну пресуду за убиство великог броја Срба у периоду после завршетка сукоба. Поново постављам питање: ко би желео да се врати и буде део ове реалности на терену? Све док се структурално и институционално ови проблеми не реше, број повратника ће, на жалост, бити само нижи.
Генерални секретар у Извештају поново помиње неизвршавање одлуке „Уставног суда Косова” којом је потврђено власничко право манастира Дечани над земљиштем у његовом окружењу. Подвукао бих и овом приликом да је заштита историјске, културне и верске баштине српског народа на Косову и Метохији, која истовремено представља важан део европске и светске баштине, питање од приоритетног значаја за Републику Србију. У том контексту, као посебно штетна поменуо бих институционална настојања да се прикрије прави идентитет српске баштине у Покрајини која се учестало означава као средњовековна, балканска или византијска, при чему у свим тим варијантама изостаје кључна одредница српска.
Господине председниче, уважени чланови Савета безбедности,
Србија је, у искреном уверењу да је у односима са Приштином неопходан одговоран, реалан и рационалан приступ окренут ка будућности, наставила са унутрашњим дијалогом на који је грађане позвао председник Александар Вучић. Формирана је Радна група за пружање подршке вођењу унутрашњег дијалога, који се води на више нивоа, уз учешће свих релевантних друштвених група. Уверавам вас да Србија жели да озбиљно и одговорно допринесе стабилности региона, политичкој сарадњи, разумевању и економском напретку. Желимо да понудимо решење које ће бити прилика за историјски договор са албанском заједницом на Косову и Метохији и које неће бити узрок нових подела, неразумевања, нестабилности и сукоба. То решење мора да уважи интересе Србије и потребе српске заједнице на Косову и Метохији. За постизање овог циља потребни су искрена опредељеност и тежња са обе стране како би се изградило толико неопходнo поверење и поштовање. У том смислу, истичем да непримерене и узнемиравајуће изјаве појединих лидера албанских политичких партија не доприносе стварању конструктивне атмосфере за постизање историјског договора.
Желим посебно да нагласим да су за Србију једнострани потези Приштине, као и сваки покушај унилатералног решавања било ког питања у потпуности неприхватљиви. Подвлачим да се Србија недвосмислено противи настојањима Приштине да формира „Војску Косова” и морам да упозорим да су овакви и други слични покушаји врло рискантни и потенцијално могу озбиљно угрозити не само безбедност Покрајине и дијалог Београда и Приштине, већ и стабилност читавог региона.
Поред тога, у дужем временском периоду суочавамо се са настојањима Приштине да оствари пуноправно чланство у међународним организацијама, упркос противљењу респектабилног броја држава, међу којима има чак и оних које су признале једнострано проглашену независност “Косова”. Последњи такви примери представљају покушаји „Косова” да оствари чланство у Унеску, Интерполу и Светској царинској организацији. Морам да нагласим да су сви ови покушаји у потпуној супротности са основним принципима међународног права, и да штетно и непотребно политизују рад међународних организација.
Овом приликом желео бих посебно да се захвалим свим државама које у односу на ово питање пружају подршку Србији, и које у исто време, заједно са Србијом, принципијелно инсистирају на уважавању универзално прихваћених тековина савременог међународног поретка у виду доследног поштовања принципа суверенитета и територијалног интегритета свих држава.
Желео бих да вас, у овом обраћању, подсетим и да Србија већ целу деценију, од како је „Косово” једностраним актом прогласило независност, стрпљиво, посвећено и одговорно упозорава међународну заједницу на очигледну опасност од једностраних потеза и указује да једнострано проглашена независност “Косова” представља врло опасан и неприхватљив преседан који је, сведоци смо томе, већ дао подстрек другим сепаратистичким и сецесионистичким покретима широм света.
Као и до сада, Србија наставља да предузима активности у циљу заштите својих националних и државних интерeсa, поштујући основне постулате међународног права, a превасходно принципа суверенитета и територијалног интегритета, као универзалних вредности којима се потврђују слобода и једнакост међу државама и народима. Полазећи од тога, желим да се још једном захвалим државама које нису признале једнострано проглашену независност “Косова” на њиховој доследној подршци и принципијелном поштовању Повеље УН и резолуције СБ УН 1244 (1999). Уједно, позивам државе које су то учиниле, да своју одлуку преиспитају и на тај начин дају подстрек обема странама за изналажење узајамно прихватљивог решења кроз дијалог.
На крају, желео бих да још једном апелујем на све чланице Савета безбедности да се заједно фокусирамо на проналажење компромисног и одрживог решења за овај вишедеценијски проблем и да до тада пружимо пуну подршку УНМИК-у јер је његово несмањено присуство на Косову и Метохији од кључног значаја за изградњу трајног мира, стабилности и безбедности, изградњу поверења између заједница и решавање проблема са којима се суочавају припадници српске и других неалбанских заједница у Покрајини. У том контексту, истакао бих и важност очувања финансијских и кадровских капацитета УНМИК, који ће омогућити да Мисија одговори сложеним захтевима у спровођењу свог мандата.
Даме и господо,
Све о чему сам данас говорио сведочи о томе да су проблеми бројни, да је безбедносна ситуација крхка и да је неопходна посвећеност, стрпљење и напоран рад како бисмо за три месеца на овом истом месту целој међународној заједници могли да саопштимо неку другачију реалност.
Србија је, са своје стране, спремна да овом циљу допринесе свим снагама и гледајући у будућност.
Хвала, господине председавајући.”
