Обраћање првог потпредседника Владе Србије и министра спољних послова Ивице Дачића на данашњој церемонији поводом обележавања Дана српске дипломатије:
“Уважени гости
Ваше Екселенције,
Поштоване колеге,
Изузетна ми је част и задовољство да Вам се обратим поводом Дана српске дипломатије. Као што Вам је познато, Влада Републике Србије је прошле године донела одлуку да је то 29. мај, у спомен оснивања Књажевске канцеларије иностраних дела Кнежевине Србије 29. маја 1839. године, што се сматра почетком професионалне дипломатије у Србији.
Развој дипломатске службе наше земље пратио је токове настанка и развоја српске државе и са њом делио исту судбину. У устаничкој Србији задаци из области иностраних послова поверавали су се само најобразованијим међу устаницима, као што су били прота Матеја Ненадовић и Божа Грујовић, аутор првог модерног документа у историји Србије у коме се спомиње законско регулисање спољне политике.
Министарство спољних послова негује традицију обуке и професионализације дипломатског кадра дугу скоро 130 година. Подсетимо да је још у време краља Милана, 1886. године, донет закон о дипломатској служби, који је уредио стандарде за стицање одговарајућих знања и вештина дипломата.
Овај закон важио је све до нове Уредбе која је донета 1919. То је први законски акт којим су уређени критеријуми за ступање у дипломатску службу. Према Уредби, кандидат за дипломату морао је бити поданик краљевства, испунити војну обавезу, положити пријемни испит, знати француски језик, поседовати диплому домаћег или иностраног факултета и положити дипломатско-конзуларни испит.
Кроз специфични процес школовања за дипломатску службу прошли су многи наши великани попут Јована Дучића, Милана Ракића, добровољца у Првом балканском рату и првог српског војника који је ушао у ослобођену Приштину, Милоша Црњанског и Иве Андрића. Сви они су оставили значајне трагове не само у свом књижевном стваралаштву, већ и у нашој дипломатској служби.
Поштовани гости,
Свет је у последњих неколико деценија доживео незабележен развој науке и технике, пре свега у информатичкој области. Сваког минута, готово сваке секунде, на неком сајту или на некој друштвеној мрежи можете прочитати нову вест, анализу, спољнополитичку процену. Један уважени шеф дипломатије је пре петнаестак година изјавио да, гледајући вести водећих светских твстаница добије више корисних информација него из свих телеграма које му пошаљу његова дипломатска представништва из целог света. Ови трендови имали су за последицу да се дипломатско звање почело све чешће стављати на листу оних занимања које је време прегазило и која ће полако изумирати у 21. веку.
Нажалост, трендови глобалне спољне политике оповргли су ова предвиђања на најбруталнији могући начин. Сведоци смо да су се неки ровови, за које смо сви сматрали да су давно закопани, поново отварају и да се теме које смо сматрали заувек затвореним поново актуелизују.
Припремајући се за председавање ОЕБС-у током 2015.године, прочитао сам доста материјала из времена оснивања КЕБС, дакле пре више од 40 година. Међу тим документима било је и једно обраћање председника СФРЈ Тита, које би уз мање корекције, могло бити прочитано на било ком мултилатералном скупу посвећеном безбедности који се одржава ових дана.
Савремени свет се суочава са озбиљним претњама и изазовима, од којих је највећа свакако тероризам. Праг толеранције и разумевања за различитости све је нижи, спремност за конфронтацију се готово подразумева.
Управо у оваквим, свакако не оптималним и не претерано оптимистичним условима, тренутак је да острашћени говори и такозвана једноставна решења итекако комплексних проблема, уступе место дипломатији, која, ако је веровати Википедији, преставља „вештину вођења преговора између држава и народа”. Нећу изрећи велику мудрост ако констатујем да су многи ратови и губици многих живот могли бити избегнути да је дипломатији била пружена шанса и да се само мало дуже разговарало и преговарало.
Даме и господо,
Са задовољством могу да констатујем бројне спољнополитичке успехе које је Република Србија забележила у протеклих дванаест месеци, од нашег првог обележавања Дана српске дипломатије.
У већ описаним, изузетно сложеним спољнополитичким околностима, мала, али поносна држава попут Србије успела је, координисаним активностима свих актера спољне политике, да спроведе спољнополитичке циљеве дефинисане од стране Владе Републике Србије. Издвојио бих председавање ОЕБС-у, које је наишло на једногласне похвале и које је крунисано успешним завршним састанком у Београду децембра прошле године. Ништа мање значајна била су настојања да се одбране принципи и правила међународног права, па ако хоћете и правде, пред СБ УН по питању извесних резолуција, као и пред Унеском, по питању чланства тзв. Републике Косово.
Србија је у протеклих годину дана са свих страна, и од свих релевантних светских фактора, добила највише оцене за економске и свеукупне друштвене реформе које спроводи, за изузетно конструктивно понашање током избегличке кризе, као и за улогу фактора стабилности у региону ЈИЕ. Углед и спољнополитичка позиција Србије су на највишем нивоу од почетка југословенске кризе.
Зато и данас, када се опет суочавамо са готово истим питањима и изазовима као и превише векова, спољнополитички приоритети Србије су добро познати и неће се мењати, а таква политика Владе Србије на изборима добила је убедљиву, готово незабележену, већину у транзиционим друштвима. Србија неће мењати своје спољнополитичке приоритете, они су дугорочни. Наставићемо да водимо политику која је у складу с нашим националним интересима. Наши главни спољнополитички циљеви су наставак преговора и пуноправно чланство у Европској унији, али и развијање традиционално пријатељских односа са Русијом, Кином, Индијом, афричким земљама и другим пријатељима, као и одржавање регионалне стабилности и мира.
Спољнополитички приоритети Србије су добро познати и, као у свим добро уређеним државама, дугорочни. Србија ће и у наредном периоду наставити да води предвидиву и одговорну спољну политику, у најбољем интересу њених грађана.
На крају, допустите ми да Вам се захвалим на досадашњој сарадњи коју ћемо, надам се, у будућности још више обогатити и учврстити .
Хвала!”