Говор првог потпредседника Владе Србије и министра спољних послова Ивице Дачића на седници Савета безбедности Уједињених нација која је посвећена раду УНМИК-а:
“Поштовани господине председниче,
Уважени чланови Савета безбедности,
Даме и господо,
Желео бих и овом приликом да изразим захвалност генералном секретару УН-а господину Гутерешу и његовом специјалном представнику господину Танину на поднетом извештају и целокупном ангажману на реализацији мандата УНМИК-а, у складу са резолуцијом СБ 1244 (1999). Такође желим да поздравим и да се захвалим председавајућем и члановима Савета безбедности који су препознали важност континуираног праћења и разматрања овог питања.
Желим да нагласим да је присуство УНМИК-а у несмањеном обиму и са неизмењеним мандатом, као гаранта статусне неутралности међународног присуства на Косову и Метохији, од виталног значаја за изградњу и унапређење стабилности и безбедности, као и за изградњу поверења између заједница на КиМ. Верујем да ће се јачањем финансијских и кадровских капацитета мисије омогућити да се на свеобухватан и одржив начин сагледају и решавају проблеми и изазови са којима се српско и неалбанско становништво свакодневно суочава.
Имајући у виду осетљивост постојећих политичких прилика у Покрајини у контексту изградње поверења између заједница на Косову и Метохији, желим да укажем да несмањено присуство УНМИК-а пружа неопходну сигурност и гаранције српском и неалбанском становништву да се, без страха за своју и будућност својих породица, активно укључе у процесе инициране договорима из Брисела. У прилог аргументацији да обим УНМИК-а и другог међународног присуства у Покрајини не треба мењати говоре и подаци да се данас у Србији, ван Косова и Метохије, после осамнаест година од успостављања међународног присуства, још увек налази преко 200.000 интерно расељених лица која су била приморана да напусте Покрајину. Одржив повратак остварило је свега њих 1,9% и то је, сигуран сам да ће се генерални секретар сложити, једно од кључних питања на које УНМИК треба да стави акценат у будућности. Овом приликом бих још једном да укажем да бројке које у извештају говоре о расељеним лицима на КиМ не илуструју на адекватан начин размере овог питања и пажњу коју мисија треба да му посвети.
Извештај генералног секретара констатује низ структуралних недостатака институционалног и правосудног система на КиМ, што се у највећој мери последично негативно одражава на угрожене заједнице, превасходно на заштиту права српске и других неалбанских заједница на југу КиМ, права повратника, али и на процес помирења међу заједницама. Занемарљиво мали број повратника последица је непроцесуирања кривичних дела којима се подстиче расна, национална и верска мржња и нетрпељивост, континуитета институционалне дискриминације Срба и етнички мотивисаних рестриктивних мера, укључујући и арбитрарна хапшења која говоре о стању опште физичке и правне несигурности. У том контексту, посебно бих указао на примере хапшења Срба на југу КиМ под лажним оптужбама, са крајњим циљем незаконитог одузимања њихове имовине од стране узурпатора. Сматрамо да ситуација на терену изискује да извештај генералног секретара у посебном одељку посвети пажњу кршењу основних људских права и слобода повратника на југу КиМ.
Све ово јасно говори о потреби за додатним јачањем свих капацитета УНМИК-а како би се обезбедио неопходан ниво заштите основних људских права и слобода интерно расељених лица и стварања оптималних услова за одржив повратак, што укључује и повраћај имовине, односно гарантовање власничких права.
Генерални секретар у извештају поново подсећа на неизвршење одлукe „Уставног суда Косова” којом је потврђено власничко право манастира Дечани над земљишним поседом у окружењу. Овај манастир налази се на Унесковој листи светске баштине и више пута је био на удару, укључујући и од стране припадника ИСИЛ-а. Извештај подсећа и на друге случајеве кршења права и узурпирања имовине Српске православне цркве на КиМ. Желим овом приликом још једном да подвучем важност заштите историјске, културне и верске баштине Републике Србије, која је и непроцењиви део европске и светске баштине.
Међународна заједница мора уложити додатне напоре како би се на КиМ изградило друштво где ће се поштовати владавина права, креирали услови за ефективно, непристрасно и кредибилно процесуирање ратних злочина и расветлила судбина несталих, чиме би се дао подстицај процесу помирења међу заједницама. Полазећи од чињенице да је коначно у потпуности дефинисан правни оквир за покретање и вођење одговарајућих поступака пред Специјалним судом за злочине почињене на Косову и Метохији, очекујемо да ће се, без даљег одлагања, против свих осумњичених лица за злочине почињене према Србима и другим неалбанцима на КиМ, покренути и водити кредибилни судски поступци.
Господине председниче,
Желим да вас уверим да је Србија, као и до сада, снажно и искрено посвећена дијалогу између Београда и Приштине који се води уз посредовање ЕУ. Без обзира на бројне сумње, критике и изазове са којима смо се у овом процесу суочавали, Србија је демонстрирала конструктивност и спремност за изналажење компромисних решења која нису ни лака ни једноставна. Овакав приступ потврђен је имплементацијом са наше стране низа преузетих обавеза у дијалогу, међу којима и недавно реализоване интеграције судија и тужилаца у правосудни оквир Покрајине. Опредељење Србије да се сва отворена питања морају решавати мирним путем, кроз дијалог, пре свега је мотивисано јасним уверењем да овакав приступ нема алтернативу, те да у статусно неутралном оквиру доприносимо миру и стабилности региона и процесу његове интеграције у европску породицу народа. Одговоран приступ потврђен је и храбром политичком одлуком посланика „Српске листе” да након одржаних парламентарних избора, уђу у „Владу Косова” на чијем је челу Рамуш Харадинај. Ова одлука потврдила је још једном политичко јединство Срба на КиМ и континуитет конструктивне политике у заштити њиховог положаја и интереса. Образлажући своју одлуку представници „Српске листе” су саопштили да су услови под којима су одлучили да учествују у „Влади Косова” више него јасни, да су опредељени искључивом потребом да се заштите интереси Срба, те да је кључ свих њихових захтева формирање ЗСО, заштита имовине и повратак расељених лица.
На жалост, морам да констатујем да напори које Србија улаже да се кроз компромис на реалан начин пронађу статусно неутрална и заједнички прихватљива решења, није праћен истим приступом друге стране, посебно у односу на имплементацију до сада постигнутих договора. Морам да констатујем да и данас, после готово четири и по године, нема напретка у спровођењу обавеза преузетих у вези са успостављањем Заједнице српских општина као кључног дела Првог споразума о нормализацији односа што, на наше изненађење, није ни поменуто у извештају. Успостављање ЗСО за нас представља најважније питање, које би требало да допринесе унапређењу заштите интереса Срба на Косову и Метохији.
Цењени чланови Савета безбедности, искористио бих и ову прилику да позовем представнике привремених институција самоуправе у Приштини да покажу искрену вољу и посвећеност дијалогу, да без одлагања приступе успостављању ЗСО и изврше преузете обавезе како би се најважнији елемент Бриселског споразума коначно спровео у дело. Тиме би изјаве Рамуша Харадинаја да „дијалог нема алтернативу”, као и да „дијалог морамо вратити људима, односно да је дијалог између народа, а не само између политичке елите”, добиле на кредибилитету.
Евидентан застој у дијалогу довео је до низа проблема у имплементацији постигнутих договора. Приштина и даље крши одредбе Споразума о званичним посетама будући да су, без ваљаног разлога, биле забрањене посете министра просвете, науке и технолошког развоја Младена Шарчевића и директора Канцеларије за Косово и Метохију Марка Ђурића. Осим тога, и даље су евидентни проблеми у области слободе кретања и интегралног управљања административном линијом (ИБМ) – неадекватан третман расељених лица којима се без основа за улазак у Покрајину траже додатни лични подаци и непризнавање пасоша које издаје Координациона управа МУП Србије.
Уважени чланови Савета безбедности,
У искреној намери да се изнађе трајно решење за питање Косова и Метохије председник Републике Србије Александар Вучић је позвао грађане Србије на унутрашњи дијалог који је у међувремену институционализован кроз формирање радне групе. Трајно решење за Косово и Метохију предуслов је напретка за Србију, али и за цео регион. Уверени смо да је у односима са Приштином неопходан озбиљан и одговоран приступ, окренут будућности. Србија жели да понуди решење које ће допринети стабилности региона, политичкој сарадњи и економском напретку, и које неће бити узрок нових подела, неразумевања и сукоба, већ прилика за историјски договор са албанском заједницом на Косову и Метохији.
Имајући у виду све наведено, желео бих да искористим ову прилику да апелујем на чланице СБ, као и на представнике Приштине да се сви заједно фокусирамо на суштинска питања и постизање трајног и одрживог решења за Косово и Метохију, уместо да се бавимо техничким питањима попут динамике и формата састанака. Настојања да се у овом тренутку, када покушавамо да пронађемо дугорочно решење за овај проблем, промени дугогодишњи модалитет информисања Савета безбедности и целокупног чланства о овом важном питању, стварају само нове поделе у Савету безбедности и продубљују јаз између Београда и Приштине и никако не доприносе стварању конструктивне атмосферу за наставак дијалога.
Желео бих да укажем да су све активности које Србија спроводи одраз наших настојања да се на легитиман начин заштите наши национални и државни интереси и потврди ауторитет међународног права, Повеље УН-а и резолуције СБ УН 1244 (1999), којом се гарантује суверенитет и територијални интегритет Србије. Уверени смо да је сваки покушај унилатералног решавања било ког питања у односима Београда и Приштине неприхватљив, те да може негативно утицати на напредак у спровођењу обавеза преузетих у дијалогу. У том контексту, желим посебно да нагласим наше противљење, као и противљење међународне заједнице, настојањима да се формира „војска Косова” и упозорим да овакви једнострани потези Приштине носе са собом опасан потенцијал за дестабилизацију безбедносне ситуације у региону и угрожавање процеса нормализације односа Београда и Приштине. Истовремено, желим да укажем да настојања Приштине да афирмише једнострано проглашену независност „Косова” кроз покушаје остваривања чланства у међународним организацијама, а тиме и политизацију њиховог рада, наилази на противљење значајног броја држава које заједнички стоје у одбрани међународног права и поретка, међу којима има и држава које су признале једнострано проглашену независност.
Користим ову прилику да им се захвалим и нагласим да је, у актуелном међународном контексту, једино исправно декуражирати намере Приштине за остваривање чланства у међународним организацијама и усмерити снаге на подстицање дијалога у доброј вери као јединог начина решавања свих питања. Такође, скрећем пажњу да су недавни догађаји показали да је могућ и реверзибилан процес када су у питању одлуке држава које су признале једнострано проглашену независност “Косова”, што се видело на примерима Сао Томе и Принципе и Суринама.
На крају, желео бих да искористим ову прилику да подсетим да Србија већ десет година константно указује на опасност једностраних потеза и упозорава да признање ЈПНК може отворити „Пандорину кутију” за многе друге сепаратистичке и сецесионистичке покрете у свету. Нажалост, сведоци смо таквих дешавања у последње време и желим да поновим да Србија најоштрије осуђује сваки покушај једностраног проглашења независности и снажно подржава принцип територијалног интегритета и суверенитета свих држава.
Желим да искористим ову прилику да изразим посебну захвалност државама које нису признале једнострано проглашену независност “Косова” на њиховој принципијелној позицији, поштовању резолуције 1244 (1999) и Повеље УН-а.
Хвала господине председавајући.”
