Иступање првог потпредседника Владе Србије и министра спољних послова Ивице Дачића на састанку Министарског савета Јадранско-јонске иницијативе (ЈЈИ) и Министарском састанку Стратегије ЕУ за Јадранско-јонски регион (ЕУЈЈР) који се одржава данас у Катанији:

„Господине генерални секретару,
Уважени министри,
Екселенције,
Даме и господо,

Велико ми је задовољство што смо се данас састали у Катанији и што смо у прилици да сумирамо наше заједничке активности у протеклих годину дана у Јадранско-јонском региону.
Захваљујем Републици Италији на организацији састанка Министарског савета ЈЈИ у проширеном формату, заједно са министрима EUSAIR, чиме се још једном потврђује да Стратегија представља ефикасан синергијски механизам који доприноси бољој сарадњи земаља чланица ЕУ и земаља кандидата и потенцијалних кандидата за чланство у ЕУ.

Република Србија очекује да праве вредности наше регионалне сарадње, кроз макрорегионалне стратегије ЕУ за Дунавски и Јадранско-јонски регион, буду видљиве и доступне сви грађанима у региону. У том смислу, спремни смо да се од сада знатно више усредсредимо на конкретне пројекте који би се остваривали кроз примену Акционог плана Стратегије ЕУ за Јадранско-јонски регион.

Извештај Европске комисије о примени макрорегионалних стратегија који је објављен у децембру 2016. године, мишљење Комитета региона из 2017. године и последња Резолуција Европског парламента из ове године у доброј мери су идентификовали непосредне изазове.

Приоритети у секторима саобраћаја и енергетике морају бити прилагођени иницијативама које су покренуте и у склопу других форума („Берлински процес”, Вишеградска група, Енергетска заједница и др), како би их допунили, а не створили перцепцију непотребног понављања или преклапања.

Желим да укажем на веома значајне кораке који су постигнути од последњег састанка Министарског савета Јадранско-јонске иницијативе, кораке који су потврдили ефикасност модела тесне сарадње држава и Европском комисије у правцу успешне примене Стратегије ЕУ за Јадранско-јонски регион:

• Успешно је окончан нови круг састанака Тематских управљачких група у оквиру EUSAIR током 2017. и у првој половини 2018. године, чиме су оправдана очекивања Европске комисије и свих актера EUSAIR у погледу успостављања функционалних управљачких структура у оквиру Стратегије;
• У оквиру Транс-националног програма ADRION, уговорена су 34 пројекта, од којих у њих 13 учествују партнери из Србије. На тај начин државама које учествују у примени Стратегије отворена је могућност јасног артикулисања идеја кроз пројекте од значаја за развој појединих држава, али и региона у целини;

Уверени смо да ће Стратегија ЕУ за Јадранско-јонски регион почети да пружа конкретан подстрек за сарадњу и инвестиције на корист свих који су у њу укључени, али и дати додатно свој пуни допринос миру и безбедности на читавом нашем подручју.

Желео бих да вам укажем на позитивне резултате које је Република Србија остварила у претходној години. Уз пројекцију раста од преко 4%, моја земља бележи и трећи узастопни буџетски суфицит, док је јавни дуг смањен на испод 58%, што је, подсетићу вас, услов предвиђен Уговором у Мастрихту. Стопа незапослености је смањена са готово 26 посто на данашњих 13, а незапосленост међу младима са 51 на 33 процента. Индустријска производња у јануару 2018. године већа је за 10,6 одсто у односу на јануар 2017. године, a укупна спољнотрговинска робна размена Србије је порасла за 39,1% у односу на исти период претходне године. Са 450 милиона евра страних директних инвестиција, само у прва два месеца 2018. године, Србија се све сигурније позиционира високо на различитим светским листама по сигурности улагања, конкурентности и једноставности пословања.

У пружању доприноса јачању регионалне сарадње, Република Србија посебну пажњу придаје активностима у оквиру тзв. ,,Берлинског процеса”. Србија подржава примену регионалних пројеката заједнички усаглашених на прошлогодишњем Самиту о западном Балкану у Трсту, посебно када је реч о инфраструктурним пројектима, улагањима у младе, као и усаглашавање евентуално нових заједничких пројеката у другим областима, који би довели до бољитка живота у региону и пре формалног чланства у ЕУ.

Залажемо се за усаглашавање развојних политика и планова инфраструктурног и енергетског повезивања овог дела Европе са Европском унијом, на начин који би омогућио синхронизован и усаглашен приступ, као и усвајање добре праксе до које се дошло у оквиру многобројних регионалних иницијатива, као и регионалних структура и организација. Верујемо да макро-регионални приступ ЕУ може донети непосредну експертску и функционалну финансијску подршку, посебно значајну за државе које се налазе у процесу приступања Европској унији.

Политика проширења ЕУ, уверени смо, представља један од најважнијих инструмената Уније не само у стабилизацији региона и помоћи постизању економског просперитета, већ и постизање стабилности и безбедности Уније као целине, што је надам се, недвојбено потврђено још једанпут на недавно окончаном Самиту у Софији, чињеницом да је пуноправно чланство у ЕУ једина стратешка опција за партнере на ЗБ. Србија се показала као равноправан и поуздан партнер ЕУ у претходним годинама, и задовољни смо што је то препознато, имајући у виду значајну политичку посвећеност која је у то уложена.

Упркос евидентним изазовима са којима се ЕУ на политичком и економском плану данас суочава, уверени смо да је јасна перспектива чланства у ЕУ била и остала главни покретачки фактор низа реформских активности и позитивног развоја у региону. Република Србија, је посвећена процесу приступања у оквиру којег је до сада отворила дванаест преговарачких поглавља. Циљ нам је да отворимо што више поглавља за која смо спремни у што краћем времену, како би целокупан државни апарат могао да буде усредсређен ка кључном и јединственом циљу – пуноправном чланству у ЕУ.

Нама, као и осталима на западном Балкану, од непроцењиве је важности да се процес интеграција, који је првенствено процес дугих и тешких реформи, настави несметано, уз очекивање да ће недвосмислена подршка и разумевање долазити од свих чланица ЕУ. Напредак сваког од нас појединачно у процесу ЕУ интеграције има позитиван ефекат и на остале у региону.

Управо у циљу убрзавања Европске интеграције препознајемо и вишеструки значај Јадранско-јонске Стратегије: унапређивањем њене примене у пракси имамо прилику да блиско сарађујемо са администрацијама осталих учесница – држава чланица ЕУ, као и држава кандидата и аспираната. У исто време блиско сарађујемо са Европском комисијом, користећи механизам делегирања наших стручњака у структуре ЕК – чиме не само да сазнајемо како ЕК функционише, већ имамо и прилику да покажемо капацитете професионалаца из сопствене државне управе – чиме Стратегија за Србију има још једну димензију додатне вредности.

Захваљујем нашим колегама и пријатељима из Италије на одличној организацији Трећег годишњег форума о Стратегији ЕУ за Јадранско-јонски регион – рад и посвећеност који су у то уложени видљиви су свуда око нас. Нашим пријатељима из Црне Горе желим успешно председавање Јадранско-јонском иницијативом у наредних годину дана. Уверен сам да ће у ширем контексту ова два, као и наше председавање 2019. године, имати значајне ефекте на успешну реализацију активности и пројеката у оквиру Стратегије ЕУ за Јадранско-јонски регион, чему ће у многоме допринети и сарадња председавајућих у „Трио формату”.

Хвала.”

• Share Post
• Twitter
• Facebook
• Google +1
• Email