Вршилац дужности помоћника министра за безбедносну политику амбасадор Бранимир Филиповић примио је Џејмса Меккеја, шефа Канцеларије за евроатлантско и глобално партнерство у Сектору за политичка и безбедносна питања НАТО-а, током његовог боравка у Београду где учествује на финалној планској конференцији за Међународну теренску вежбу у области управљања ванредним ситуацијама „СРБИЈА 2018″, која ће се у заједничкој организацији са НАТО Евроатланским координационим центром за одговор у случају катастрофа (EADRCC) одржати у нашој земљи октобра ове године.

Током разговора размотрене су досадашње и будуће активности у политичком дијалогу, као и у конкретним облицима сарадње Србије и НАТО-а кроз Партнерство за мир у различитим областима, а посебно када се ради о заједничким активностима на припреми новог циклуса Индивидуалног акционог плана партнерства између Србије и НАТО-а, као највишег механизма сарадње НАТО-а и државе партнера која нема аспирације за чланство у НАТО-у.

Оцењено је да веома успешно теку припреме за предстојећу цивилну теренску вежбу „Србија 2018″ , а посебно је охрабрујући најављени велики број учесника ове вежбе.

Током разговора је истакнута улога КФОР-а, у складу са Резолуцијом СБУН 1244 и Војнотехничким споразумом, у очувању мира и стабилности на Косову и Метохији, као и важност спровођења свих обавеза које су договорене Бриселским споразумом.

• Share Post
• Twitter
• Facebook
• Google +1
• Email

Први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић разговарао је данас са подсекретаром УН-а за мировне операције Жан Пјер Лакроoм о улози УНМИК-а, као и о доприносу Србије мировним операцијама УН-а и начинима за даље унапређење сарадње у тој области.

Министар Дачић је истакао да је Мисија УН-а на Косову и Метохији од приоритетног значаја за Србију и да се залажемо за њено даље присуство и ангажман у несмањеном обиму и непромењеном мандату. Подсетио је да је Србија, по броју припадника војске и полиције који су ангажовани у различитим мировним мисијама, највећи контрибутор у региону Западног Балкана, а десета у Европи.

Подсекретар УН-а Жан Пјер Лакро захвалио је на доприносу Србије мировним мисијама УН-а. Потврдио је посвећеност Департмана за мировне операције, на чијем је челу, доследном спровођењу мандата УНМИК, и изразио подршку дијалогу између Београда и Приштине.

Двојица саговорника размотрили су могућности за додатни допринос Србије мировним операцијама, у складу са специфичним потребама на терену.

• Share Post
• Twitter
• Facebook
• Google +1
• Email

Изјава првог потпредседника Владе Србије и министра спољних послова Ивице Дачића

“Седница Савета безбедности посвећена Косову и Метохији после дужег времена била je обележена једним критичким односом генералног секретара према поступцима приштинских власти. На неколико места у извештају се тај критички однос исказао – у критици понашања косовске полиције према Марку Ђурићу, затим у извештајима у којима говори да се свега троје повратника вратило у овом извештајном периоду, како они то кажу, на Косово и Метохију, значи од више од 200. 000 интерно расељених лица, протераних, свега се за три месеца вратило троје. То даје једну потпуну слику када се увеже са свим осталим годинама и када погледате да је укупни резултат 1,9 одсто оних који су се вратили. Ми никада не дозвољавамо да то питање буде потиснуто у други план. Веома је важно да су сви учесници на седници Савета безбедности помињали обавезу Приштине да ради на формирању Заједнице српских општина.

Ако се одузме класична политизација ове теме, од стране оних земаља које су признале Косово, као и позиве да друге земље то учине, мислим да је ова седница била корисна с тог аспекта да се све земље чланице Савета безбедности упознају са ситуацијом на Косову и Метохији. Наравно, ја сам указао на то да је неопходно да се задржи расправа на свака три месеца зато што стање на Косову и Метохији, без обзира што није тако драматично као што је било 1999. године, далеко је од идеалног, јер је довољан један мали инцидент да дође до велике и политичке и безбедносне нестабилности, не само на Косову и Метохији него и у целом региону.

Чекаће нас у наредним месецима озбиљне расправе о томе да ли ће се и како даље одвијати ове седнице. Неке западне земље предлажу да се мисија укине, предлажу да се промени формат одржавања ових седница, односно да више не буду седнице него затворене консултације, а такође постоје они који предлажу да се не расправља на свака три месеца, већ само два или три пута годишње.

У сваком случају, пошто ће следећа седница бити за три месеца, и председавајући ће бити Велика Британија, може се очекивати да ће та тема поново бити актуелна. Ми смо упознали све државе чланице Савета безбедности с нашим ставовима и мислим да треба усмерити пажњу ка томе да се дође до политичког договора, а не да се изазивају даље политичке нестабилности.”

• Share Post
• Twitter
• Facebook
• Google +1
• Email