Посета Габријеле Куевас Барон доприноси унапређењу интерпарламентарног дијалога, парламентарне дипломатије и сарадње са Интерпарламентарном унијом

Predsednica IPUПрви потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић разговарао је данас са председницом Интерпарламентарне уније (ИПУ) Габријелом Куевас Барон, сенаторком из Мексика, која борави у посети Београду ради учешћа на Регионалном семинару о Циљевима одрживог развоја, у организацији ИПУ и Народне скупштине Републике Србије.

Министар Дачић нагласио је да је Република Србија у континуитету већ пуних 127 година чланица ове највеће парламентарне међународне организације, као и да ИПУ видимо као веома важну организацију која се бави актуелним глобалним темама често у сарадњи са Уједињеним нацијама.

Председница Интерпарламентарне уније похвалила је досадашње ангажовање и наступ Републике Србије у овиру Интерпарламентарне уније, оценивши да постоји значајан простор за унапређење сарадње, као и додатно ангажовање Републике Србије у ИПУ.

У разговору је истакнуто да ће посета председнице ИПУ Габријеле Куевас Барон у значајној мери допринети даљем унапређењу интерпарламентарног дијалога, парламентарне дипломатије и сарадње са ИПУ. Једна од главних тема састанка била је и имплементација Агенде Уједињених нација за одрживи развој до 2030. године, чему Влада Републике посвећује значајну пажњу.


Министар Дачић учествовао на министарском састанку Макро-регионалне стратегије ЕУ за Јадранско-јонски регион и Јадранско-јонске иницијативе и на Трећем годишњем Форуму Макро-регионалне стратегије ЕУ за Јадранско-јонски регион

Katanija 4Први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић Ивица Дачић учествовао је данас у Катанији на министарском састанку Макро-регионалне стратегије ЕУ за Јадранско-јонски регион и Јадранско-јонске иницијативе и на Трећем годишњем Форуму Макро-регионалне стратегије ЕУ за Јадранско-јонски регион, на позив министра иностраних послова Републике Италије Анђелина Алфана.

Састанку су присуствовали и министри иностраних послова Републике Албаније, БиХ, Републике Хрватске, Грчке, Републике Словеније и Црне Горе.

На састанку је дискутовано о последњим догађајима у југоисточној Европи и о њиховом утицају на регионалну сарадњу, а усвојена је и Заједничка декларација о актуелним изазовима у овом региону. С обзиром на значај Јадранско-јонске иницијативе и Стратегије ЕУ за Јадранско-јонски регион, као и потребу за појачаном интеракцијом са институцијама Европске уније, састанку су присуствовали и високи представници Европске комисије.

Македонија је на овом састанку примљена у чланство Јадранско-јонске иницијативе.


Државни секретар Тончев и заменик министра спољних послова Чешке Републике о билатералним односима, евроинтеграцијама и мултилатералној сарадњи

Toncev 24._maj_2018Државни секретар у Министарству спољних послова Ивица Тончев разговарао је данас са замеником министра спољних послова Чешке Републике Јакубом Диром.

Двојица званичника су разменили мишљења на теме билатералних односа, европских интеграција и мултилатералне сарадње.

Истакнуто је да Србија и Чешка Република имају добре односе које не оптерећују отворена питања. Констатовано је и да Чешка Република чврсто подржава европске интеграције Србије и регионалну сарадњу на простору Западног Балкана по угледу на В4 земље.

Државни секретар Тончев је нагласио да је Београд заинтересован за дијалог са властима у Приштини уз подсећање да Србија очекује скоро формирање Заједнице српских општина како је предвиђено Бриселским споразумом. Истакао је да је неопходно да обе стране покажу вољу како би се постигли конкретни помаци у дијалогу.

Током разговора је константовано и да је Чешка Република међу 15 највећих трговинских партнера Србије као и да трговинска размена иде ка бројци од милијарду евра годишње. Као добар пример у односима две државе наведен је добар положај Чеха у Србији односно Срба у Чешкој.

Ивица Тончев - Јакуб Диро

Ивица Тончев - Јакуб Диро

Ивица Тончев - Јакуб Диро

Ивица Тончев - Јакуб Диро

Ивица Тончев - Јакуб Диро

Ивица Тончев - Јакуб Диро

Ивица Тончев - Јакуб Диро

Ивица Тончев - Јакуб Диро


Дачић: „Стратегија ЕУ за Јадранско-јонски регион пружа подстрек за сарадњу и инвестиције у корист свих који су у њу укључени“

Katanija 2Иступање првог потпредседника Владе Србије и министра спољних послова Ивице Дачића на састанку Министарског савета Јадранско-јонске иницијативе (ЈЈИ) и Министарском састанку Стратегије ЕУ за Јадранско-јонски регион (ЕУЈЈР) који се одржава данас у Катанији:

„Господине генерални секретару,
Уважени министри,
Екселенције,
Даме и господо,

Велико ми је задовољство што смо се данас састали у Катанији и што смо у прилици да сумирамо наше заједничке активности у протеклих годину дана у Јадранско-јонском региону.
Захваљујем Републици Италији на организацији састанка Министарског савета ЈЈИ у проширеном формату, заједно са министрима EUSAIR, чиме се још једном потврђује да Стратегија представља ефикасан синергијски механизам који доприноси бољој сарадњи земаља чланица ЕУ и земаља кандидата и потенцијалних кандидата за чланство у ЕУ.

Република Србија очекује да праве вредности наше регионалне сарадње, кроз макрорегионалне стратегије ЕУ за Дунавски и Јадранско-јонски регион, буду видљиве и доступне сви грађанима у региону. У том смислу, спремни смо да се од сада знатно више усредсредимо на конкретне пројекте који би се остваривали кроз примену Акционог плана Стратегије ЕУ за Јадранско-јонски регион.

Извештај Европске комисије о примени макрорегионалних стратегија који је објављен у децембру 2016. године, мишљење Комитета региона из 2017. године и последња Резолуција Европског парламента из ове године у доброј мери су идентификовали непосредне изазове.

Приоритети у секторима саобраћаја и енергетике морају бити прилагођени иницијативама које су покренуте и у склопу других форума („Берлински процес”, Вишеградска група, Енергетска заједница и др), како би их допунили, а не створили перцепцију непотребног понављања или преклапања.

Желим да укажем на веома значајне кораке који су постигнути од последњег састанка Министарског савета Јадранско-јонске иницијативе, кораке који су потврдили ефикасност модела тесне сарадње држава и Европском комисије у правцу успешне примене Стратегије ЕУ за Јадранско-јонски регион:

• Успешно је окончан нови круг састанака Тематских управљачких група у оквиру EUSAIR током 2017. и у првој половини 2018. године, чиме су оправдана очекивања Европске комисије и свих актера EUSAIR у погледу успостављања функционалних управљачких структура у оквиру Стратегије;
• У оквиру Транс-националног програма ADRION, уговорена су 34 пројекта, од којих у њих 13 учествују партнери из Србије. На тај начин државама које учествују у примени Стратегије отворена је могућност јасног артикулисања идеја кроз пројекте од значаја за развој појединих држава, али и региона у целини;

Уверени смо да ће Стратегија ЕУ за Јадранско-јонски регион почети да пружа конкретан подстрек за сарадњу и инвестиције на корист свих који су у њу укључени, али и дати додатно свој пуни допринос миру и безбедности на читавом нашем подручју.

Желео бих да вам укажем на позитивне резултате које је Република Србија остварила у претходној години. Уз пројекцију раста од преко 4%, моја земља бележи и трећи узастопни буџетски суфицит, док је јавни дуг смањен на испод 58%, што је, подсетићу вас, услов предвиђен Уговором у Мастрихту. Стопа незапослености је смањена са готово 26 посто на данашњих 13, а незапосленост међу младима са 51 на 33 процента. Индустријска производња у јануару 2018. године већа је за 10,6 одсто у односу на јануар 2017. године, a укупна спољнотрговинска робна размена Србије је порасла за 39,1% у односу на исти период претходне године. Са 450 милиона евра страних директних инвестиција, само у прва два месеца 2018. године, Србија се све сигурније позиционира високо на различитим светским листама по сигурности улагања, конкурентности и једноставности пословања.

У пружању доприноса јачању регионалне сарадње, Република Србија посебну пажњу придаје активностима у оквиру тзв. ,,Берлинског процеса”. Србија подржава примену регионалних пројеката заједнички усаглашених на прошлогодишњем Самиту о западном Балкану у Трсту, посебно када је реч о инфраструктурним пројектима, улагањима у младе, као и усаглашавање евентуално нових заједничких пројеката у другим областима, који би довели до бољитка живота у региону и пре формалног чланства у ЕУ.

Залажемо се за усаглашавање развојних политика и планова инфраструктурног и енергетског повезивања овог дела Европе са Европском унијом, на начин који би омогућио синхронизован и усаглашен приступ, као и усвајање добре праксе до које се дошло у оквиру многобројних регионалних иницијатива, као и регионалних структура и организација. Верујемо да макро-регионални приступ ЕУ може донети непосредну експертску и функционалну финансијску подршку, посебно значајну за државе које се налазе у процесу приступања Европској унији.

Политика проширења ЕУ, уверени смо, представља један од најважнијих инструмената Уније не само у стабилизацији региона и помоћи постизању економског просперитета, већ и постизање стабилности и безбедности Уније као целине, што је надам се, недвојбено потврђено још једанпут на недавно окончаном Самиту у Софији, чињеницом да је пуноправно чланство у ЕУ једина стратешка опција за партнере на ЗБ. Србија се показала као равноправан и поуздан партнер ЕУ у претходним годинама, и задовољни смо што је то препознато, имајући у виду значајну политичку посвећеност која је у то уложена.

Упркос евидентним изазовима са којима се ЕУ на политичком и економском плану данас суочава, уверени смо да је јасна перспектива чланства у ЕУ била и остала главни покретачки фактор низа реформских активности и позитивног развоја у региону. Република Србија, је посвећена процесу приступања у оквиру којег је до сада отворила дванаест преговарачких поглавља. Циљ нам је да отворимо што више поглавља за која смо спремни у што краћем времену, како би целокупан државни апарат могао да буде усредсређен ка кључном и јединственом циљу – пуноправном чланству у ЕУ.

Нама, као и осталима на западном Балкану, од непроцењиве је важности да се процес интеграција, који је првенствено процес дугих и тешких реформи, настави несметано, уз очекивање да ће недвосмислена подршка и разумевање долазити од свих чланица ЕУ. Напредак сваког од нас појединачно у процесу ЕУ интеграције има позитиван ефекат и на остале у региону.

Управо у циљу убрзавања Европске интеграције препознајемо и вишеструки значај Јадранско-јонске Стратегије: унапређивањем њене примене у пракси имамо прилику да блиско сарађујемо са администрацијама осталих учесница – држава чланица ЕУ, као и држава кандидата и аспираната. У исто време блиско сарађујемо са Европском комисијом, користећи механизам делегирања наших стручњака у структуре ЕК – чиме не само да сазнајемо како ЕК функционише, већ имамо и прилику да покажемо капацитете професионалаца из сопствене државне управе – чиме Стратегија за Србију има још једну димензију додатне вредности.

Захваљујем нашим колегама и пријатељима из Италије на одличној организацији Трећег годишњег форума о Стратегији ЕУ за Јадранско-јонски регион – рад и посвећеност који су у то уложени видљиви су свуда око нас. Нашим пријатељима из Црне Горе желим успешно председавање Јадранско-јонском иницијативом у наредних годину дана. Уверен сам да ће у ширем контексту ова два, као и наше председавање 2019. године, имати значајне ефекте на успешну реализацију активности и пројеката у оквиру Стратегије ЕУ за Јадранско-јонски регион, чему ће у многоме допринети и сарадња председавајућих у „Трио формату”.

Хвала.”

Ивица Дачић, Катанија

Ивица Дачић, Катанија

Ивица Дачић, Катанија

Ивица Дачић, Катанија