Иступање првог потпредседника Владе Србије и министра спољних послова Ивице Дачића на Годишњем састанку министара иностраних послова држава чланица Централно-европске иницијативе који се одржава у Сплиту:
„Поштована председавајућа,
Драге колеге,
Даме и господо,
На почетку желим да захвалим потпредседници Владе Хрватске и министарки Пејчиновић-Бурић и генералном секретару Централно-европске иницијативе амбасадору ди Вијетрију на изразитом гостопримству и изврсној организацији Годишњег састанка министара иностраних послова држава чланица Централно-европске иницијативе.
Задовољство ми је што данас имам прилику да учествујем у размени мишљења о повезивању унутар ширег европског региона, искуствима и изазовима европских интеграција и напорима које треба заједнички да уложимо у смислу одржања стабилности региона.
Република Србија, усудићу се да кажем, током читаве последње деценије не прави разлике у приоритетним циљевима који се односе на унутрашње реформе, европске интеграције и регионалну сарадњу.
Политика проширења ЕУ, уверени смо, представља један од најважнијих инструмената Уније, не само у стабилизацији региона и помоћи постизању економског просперитета, већ и постизању стабилности и безбедности Уније као целине, што је, надам се, недвосмислено потврђено још једанпут на недавно окончаном Самиту у Софији чињеницом да је пуноправно чланство у ЕУ једина стратешка опција за партнере на Западном Балкану. Србија се показала као равноправан и поуздан партнер ЕУ у претходним годинама и задовољни смо што је то препознато, имајући у виду значајну политичку посвећеност која је у то уложена.
Упркос евидентним изазовима са којима се ЕУ на политичком и економском плану данас суочава, уверени смо да је јасна перспектива чланства у ЕУ била и остала главни покретачки фактор низа реформских активности и позитивног развоја у региону. Република Србија је посвећена процесу приступања ЕУ, у оквиру којег је до сада отворила дванаест преговарачких поглавља. Циљ нам је да отворимо што више поглавља за која смо спремни у што краћем времену, како би целокупан државни апарат мога да буде усредсређен ка кључном и јединственом циљу – пуноправном чланству у ЕУ.
Нама, као и осталима на Западном Балкану, од непроцењиве је важности да се процес интеграција, који је првенствено процес дугих и тешких реформи, настави несметано, уз очекивање да ће недвосмислена подршка и разумевање долазити од свих чланица ЕУ. Напредак сваког од нас појединачно у процесу ЕУ интеграције има позитиван ефекат и на остале у региону.
Даме и господо,
Залажући се за стабилност у региону, сви ми заправо радимо на одрживости и напретку наших економија.
Србија је остварила значајне позитивне резултате у претходној години. Уз пројекцију раста од преко 4% моја земља бележи и трећи узастопни буџетски суфицит, док је јавни дуг смањен на испод 58%, што је, подсетићу вас, услов предвиђен Уговором у Мастрихту. Стопа незапослености је смањена са готово 26 посто на данашњих 13, а незапосленост међу младима са 51 на 33 процената. Сви се у региону суочавамо са „одливом мозгова”, али очекивани економски раст за наредни период и планиране стране инвестиције, створиће, можемо бити сигурни, и могућности за запошљавање, нарочито младих.
Са друге стране, говорити о одрживој стабилности немогуће је без препознавања заједничких интереса и пуне подршке регионалној сарадњи, која је, како сам већ напоменуо, један од равноправних стубова наше спољне политике. У пружању доприноса јачању регионалне сарадње, Република Србија посебну пажњу придаје активностима у оквиру тзв. ,,Берлинског процеса”. Србија подржава примену регионалних пројеката, заједнички усаглашених на прошлогодишњем Самиту о Западном Балкану у Трсту, посебно када је реч о инфраструктурним пројектима, улагањима у младе, као и усаглашавање евентуално нових заједничких пројеката у другим областима, који би довели до бољитка живота у региону и пре формалног чланства у ЕУ. Такође се најозбиљније припремамо за предстојећи Самит у Лондону, који ће поред већ уходаних тема, покренути и питање безбедности, те већу регионалну повезаност у том смислу.
Када говоримо о стабилности, не можемо а да се не осврнемо на неке догађаје и процесе на међународном плану који доносе нове изазове за шири европски регион, али погађају и сваког нашег грађанина. Напуштање мултилатерализма, сукоби на границама Европе, јачање десничарских покрета, популизма и општа радикализација и банализација политичке сцене, тероризам који и даље опстаје и поред пораза тзв. „Исламске државе”, миграције, излазак Уједињеног Краљевства из ЕУ, само су неке од опомена које подсећају на неопходност да Европа и Европска унија јачају и уједињују се, како би оствариле заједничке интересе на континенту и према спољном свету. Што се тиче миграција, морамо бити свесни кризе која се понавља, свакако не у истом обиму, нити истог интензитета, али са новим таласима, рутама и изазовима. Чак и ако не утиче поново на Србију директно, спремни смо да наставимо са конструктивном сарадњом и да радимо заједно са свима вама у решавању овог заједничког проблема.
Даме и господо,
Можемо слободно рећи да ЦЕИ представља „мост” између земаља чланица Европске уније и оних земаља кандидата и аспираната које своје чланство у Европској унији још увек нису оствариле. Припадност овој регионалној иницијативи, која представља оквир за унапређење регионалне сарадње и бржу европску интеграцију, за Србију је веома значајно, нарочито у светлу преговора о приступању ЕУ.
ЦЕИ је, такође, као једна од најстаријих регионалних иницијатива на европском континенту која данас окупља 18 држава, иницијатива која својим искуством и угледом који ужива може остварити значајну додатну вредност у процесу повезивања европских макро региона. У том смислу, са задовољством могу да констатујем значај напора који се на овом пољу улаже.
Без обзира на друге формате и организације, ЦЕИ је успела да остане актуелна. Србија и њене институције, на локалном нивоу, универзитети, НВО сектор, препознали су у пуном обиму капацитете фондова и позива за сарадњу који долазе из ЦЕИ. Потврда великог интереса Србије лежи у чињеници и да је, на управо завршеном позиву ЦЕИ за програм активности за сарадњу, Србија доставила највише пројектних предлога (21).
Драги пријатељи,
Дозволите ми да изразим жаљење последњом одлуком Аустрије. Поштујући свакако и не улазећи у разлоге који су Владу у Бечу определили у том смислу, желео бих да укажем на велики допринос Аустрије, у самој Иницијативи, али и шире, дугогодишњим познавањем и искреном подршком коју је, заједно са Италијом, увек исказивала нашем региону. Надам се да ће, када се стекну услови за то, бити снаге и интереса да се ова одлука можда и ревидира.
Даме и господо,
Желео бих на крају да похвалим напоре које улаже Република Хрватска, као тренутни председавајући ЦЕИ, и да вам пожелим пуно среће и успеха у периоду који следи, као председавајућем овом регионалном иницијативом.
Хвала.”
Редовне политичке консултације између Министарства спољних послова Републике Србије и Министарства иностраних послова Украјине на нивоу државног секретара и заменика министра одржане су данас у Београду.
Први потпредседник Владе и министар спољних послова Републике Србије Ивица Дачић састао се данас са помоћником генералног секретара Уједињених нација за мировне операције УН-а Бинту Кеитом, као и са специјалним представником генералног секретара УН-а и шефом УНМИК-а Захиром Танином.
Први потпредседник Владе и министар спољних послова Републике Србије Ивица Дачић имао је данас у Сплиту, на маргинама Министарског састанка Централно-европске иницијативе, билатерални сусрет са министром иностраних послова Републике Италије Енцом Моаверо Миланезијем.