Prijavljivanje za glasanje u ambasadi RS povodom predstojećih izbora u Republici Srbiji do 12. marta, 2022

Prijavljivanje za glasanje u ambasadi RS povodom predstojećih izbora u Republici Srbiji do 12. marta, 2022

16. feb 2022.

Poštovani građani Republike Srbije u Kanadi obaveštavamo da je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić 15. februara 2022. godine, doneo odluku o  raspisivanju izbora za poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije za 3. april 2022. godine.

Ukoliko ste punoletni državljanin/državljanka Republike Srbije, imate prebivalište u Republici Srbiji, a nalazite se na području koje radno pokriva Ambasada R. Srbije u Otavi (mapa konzularnih nadležnosti), a želite da iskoristite svoje zakonsko pravo i da glasate na predstojećim parlamentarnim izborima u Republici Srbiji potrebno je da pratite sledeće korake za vašu registraciju za glasanje u Kanadi:

1. Proverite da li ste upisani u Jedinstveni birački spisak (JBS), na osnovu jedinstvenog matičnog broja građana (JMBG),  koji je upisan u vašoj važećoj ličnoj karti Republike Srbije ili važećem pasošu Republike Srbije, na sajtu Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu (MDULS), preko sledećeg linka:

https://upit.birackispisak.gov.rs/

2. Ukoliko proverom na navedeni način iz tačke 1, utvrdite da niste upisani u Jedinstveni birački spisak – JBS, moći ćete da podnesete čitko popunjen

zahtev za upis u jedinstveni birački spisak 

Ambasadi R. Srbije u Otavi, zajedno sa zahtevom glasanjem u inostranstvu, kao i iskeniranim kopijama važeće lične karte (obe strane) ili pasoša (strana sa fotografijom i podacima), elektronskim putem na mejl:

izbori2022@serbianembassy.ca

3. Državljani Republike Srbije koji su upisani u jedinstveni birački spisak,  a koji borave u provincijama koje pripadaju ambasadi (mapa konzularnih nadležnosti), potrebno je da dostave SAMO čitko popunjen zahtev za glasanje u inostranstvu, Ambasadi R. Srbije u Otavi, kao i skeniranu kopiju važećeg pasoša Republike Srbije (stranicu sa fotografijom i podacima), ili važeće lične karte Republike Srbije (obe stranice line karte),  najkasnije do 18:00 časova, 12. marta 2022. godine po vremenu u Otavi, Ontariju – GMT – 5 (tj. do ponoći 12. marta 2022. godine, po srpskom vremenu), na sledeću mejl adresu:

izbori2022@serbianembassy.ca

Povodom predstojećih izbora u Republici Srbiji, raspisanim za 3. april 2022.godine, prenosimo obaveštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave:

Sajt Ministarstva Spoljnih Poslova:
https://www.mfa.gov.rs/mediji/vesti/prijavljivanje-za-glasanje-u-inostranstvu-do-12-marta

Čitav tekst:
Prijavljivanje za glasanje u inostranstvu do 12. marta, 2022


Obaveštenje o Desetoj konferenciji srpske medicinske dijaspore

Njeno kraljevsko veličanstvo, princeza Katarina, poziva na Desetu konferenciju srpske medicinske dijaspore, koja će se održati u Beogradu, od 20 do 22. juna ove godine.

Poštovani zemljaci, dragi prijatelji,

imamo čast i zadovoljstvo da vas obavestimo da se pod pokroviteljstvom NJ.K.V. Princa Aleksandra i Princeze Katarine Karađorđević, u Beogradu od 20. do 22. juna 2019. održava Deseta konferencija srpske medicinske dijaspore. Cilj konferencije je da okupi srpske lekare iz inostranstva, kao i međunarodne medicinske stručnjake da se udruže u misiji podrške srpskom zdravstvenom sistemu, promovišući solidarnost, prijateljstvo i razmenu znanja.

Molimo lekare srpskog porekla zainteresovane za učešće na konferenciji da nas kontaktiraju.

 

 


Održan jubilarni festival srpskog filma u Vankuveru

U Vankuveru je završen jubilarni, deseti festival novog srpskog filma na kome su od 9. do 12. novembra prikazana četiri grana i tri dokumentarna filma.

Pre projekcije prvog filma održan je prigodan program povodom desetogodišnjice Festivala u kome je, izmedju ostalih, učestvovao i vankuverski hor Sirilika (Cyrilika) u kome pevaju doseljenici iz bivše Jugoslavije, mahom srpskog porekla.

Festival je u četvrtak, 9. novembra otvorio gost, glumac Nikola Kojo koji kao režiser potpisuje komediju o životu iza kamere “Stado”, a on i producentkinja Biljana Prvanović odgovarali su posle projekcije na pitanja gledalaca.

Drugog dana festivala, prikazani su dokumentarni film “Albertov način” u režiji Predraga Bambića i igrani film “Igla ispod praga” Ivana Marinovića.

U subotu, 11. novembra publika je videla dokumentarac “Obećanje” Željka Mirkovića i igrani film “Ime: Dobrica, prezime: nepoznato” Srdje Penezića.

Juče, poslednjeg festivalskog dana, prikazani su dokumentarni film “Zarobljeno vreme” u režiji Milana Nikodijevića o Petru Peci Popoviću, jednom od najznačajnijih poznavalaca rok muzike u bivšoj Jugoslaviji, kao i ovogodišnji srpski kandidat za Oskara u konkurenciji igranih filmova “Rekvijem za gospodju J.” Bojana Vuletića.

Festival je prigodnim obraćanjem zatvorio ambasador Srbije u Kanadi Mihailo Papazoglu koji se nalazi u višednevnoj radnoj poseti Britanskoj Kolumbiji.

Svi filmovi prikazani su na srpskom jeziku, ali sa titlovanim prevodom na engleski što je festivalska “tradicija” koja privlači i filmofile nesrpskog porekla kakvih je na ovoj netakmičarskoj festivalskoj smotri bilo i ove godine.

Osnivač Vankuverskog festivala srpskog filma i najzaslužniji za njegovo desetogodišnje postojanje, počasni konzul Srbije u tom gradu i provinciji Britanska Kolumbija Predrag Vladiković rekao je agenciji Beta da se desetogodišnjim trajanjem i kvalitetom filmske produkcije Festival srpskog filma upisao na vidno mesto na kulturnoj mapi pacifičke metropole.

“Festivalske projekcije održane su u elitnom bioskopu Vansiti teatar (Vancity Theater) u samom centru Vankuvera u kome se filmovi iz celog sveta prikazuju i za vreme Medjunarodnog filmskog festivala koji se takodje održava svake godine”, dodao je Vladiković.

Predrag Vladiković je diplomac beogradskog Arhitektonskog fakulteta, izgradio je u Kanadi uspešnu stručnu karijeru. Sa kolegom Mihailom Gordićem projektovao je i srpski crkveni hram Svetog arhandjela Mihaila, a od patijarha srpskog Pavla dobio je orden Svetog Save.

Dodeljena mu je i nagrada “Slobodan Jovanović” za doprinos i zasluge u jačanju ugleda matice i dijaspore.


Prva dama Kanade iz Novog Bečeja

Mila Pivnički Malruni, rođena u Sarajevu, a poreklom iz Novog Bečeja, bila je devet godina simbol Kanade u svetu i veliki borac za očuvanje srpske baštine na severu Amerike

mila-pivnicki-malruni

NA prostorima sve tri Amerike danas ima oko 700.000 Srba. Najviše ih je u SAD i Kanadi, oko pola miliona. Kako su prekomorski Srbi najčešće radnička klasa zapada, to ih je veoma malo u političkoj eliti Severne, Srednje i Južne Amerike. U Kanadi oko dvadesetak naših ljudi postali su deo establišmenta i dostigli politički i vojni vrh ove zemlje. Najpoznatija ličnost među njima je Mila Pivnički Malruni, koja je punih devet godina bila prva dama Kanade.

Rođena je kao Milica Pivnički 1953. godine u Sarajevu, u porodici srpskog lekara Dimitrija Mite Pivničkog. Rasla je uz brata Jovana i sestru Ivanu Pivnički. Sa majkom Bogdankom emigrirali su 1958. u Montreal, gde je njen otac (1956) dobio posao u kraljevskoj bolnici “Viktorija”. Studirala je inženjering na Konkordija univerzitetu.

Doktor Jozef Divić, i sam psihijatar, kao i dr Pivnički, koji je došao iz Jugoslavije u Montreal 1961. godine, priča da je dom Pivničkih, a u to vreme bio je to stan na Ridžvud aveniji, ličio na literarne salone kontinentalne Evrope: “Profesori, filozofi, lekari i pravnici okupljali su se tu kako bi vodili razgovore na najvišem intelektualnom nivou”.

MILICA Pivnički, čiji su roditelji poreklom iz Novog Bečeja, udala se sa 19 godina. Postala je supruga kanadskog premijera Brajana Malrunija, žena koja je ponajviše doprinela afirmaciji Srba u Kanadi.

Brajen Malruni ušao je brzo u Miličin život. Sreli su se u Maunt rojal tenis klubu 14. jula 1972, dan posle Milinog devetnaestog rođendana. On je imao trideset i tri godine.

U novembru je Brajen otputovao na dvonedeljni odmor. Posle šest dana je pozvao Milu, rekao da se vraća i da želi da joj nešto saopšti. Izašli su na večeru u Alpenhaus. Između goveđeg fondija i vina, Brajen je rekao: “Možda bismo sutra mogli da odemo i odaberemo prsten”. Ali, Mila nije htela ni da čuje o venčanju pre nego što on ode kod njenog oca i zamoli ga za njenu ruku.

Venčanje je bilo u Crkvi Uspenja Hristovog u Vestmauntu 26. maja 1973. godine. Svadbenom slavlju prisustvovali su odabrani političari, advokati iz Montreala, mnogo jugoslovenskih ličnosti, zatim francusko-kanadskih predstavnika.

BRAJEN Malruni je bio advokat sa političkim ambicijama. Još kao devetnaestogodišnjak Brajen Malruni, sin električara iz kvebečkog gradića Beje Komo, govorio je da mu je životna želja da postane kanadski premijer. Oboje su (1974) postali članovi Konzervativne partije u Vestmountu. Brajen je imao ambiciozne političke planove, a Mila je u potpunosti bila spremna da mu u svemu pomogne. Mila je bila stvarno odana ljudima koje voli, i bila je posvećena Brajenovoj karijeri.

Novi ispit za Milu počeo je onoga časa kada je postala supruga lidera opozicije Vlade Kanade i Njenog kraljevskog veličanstva. Još za vreme predizborne trke, sive eminencije Konzervativne stranke gledale su u nju kao što ratari nadziru useve pitajući se kakva će biti žetva. Mila Malruni je bila ogromna potpora za stranku.

VODEĆE novine i časopisi donosili su napise o njoj, počela je da dobija desetine poziva, i to naročito iz mešanih kulturno-etničkih zajednica da održi govor ili da se makar pojavi. Tako je angažovana Boni Braunli koja joj je ubrzo postala mnogo više od saradnice. Za godinu dana njih dve su obišle stotine gradića…

Kada je suprug postao kanadski premijer (1984-1993) imala je ulogu prve dame Kanade. Milin naredni test kao supruge političara usledio je kada je postala gazdarica premijerske palate u Saseks drajvu broj 24, gde je bila zvanična rezidencija kanadskog premijera. Odmah pošto je Brajen postao premijer, Mila je i za sebe uzela kancelariju u Lengvin bloku, zgradi u kojoj je smešten veći deo ministrovog kabineta i angažovala se da usklađuje deo premijerovih obaveza. Kada su princ i princeza od Velsa posetili Otavu, krajem 1991. godine, Mila je priredila gala prijem za 2.100 osoba.

Bila je majka već četvoro dece: Benedikta, Marka, Nikole i Karoline. Živeli su u Otavi, a u kući se govorilo engleski i srpski. Aktivno se uključila u humanitarne aktivnosti, u rad srpske kolonije i pokušavala da promeni modni izgled žene u politici.

MILA je privlačila pažnju gde god bi se pojavila, ali putovanje u London, na samit G-7, 1991. godine od nje je načinilo slavnu ličnost i na međunarodnoj sceni. Sedam dnevnih listova izveštavali su o njoj na naslovnim stranama celu sedmicu koliko je samit trajao. Naslovi su se prosto nadmetali: “Mila: očaravajuća u žutom”, “Opa! Ovo je Milin šou visoke mode!”, “Glamurozna Mila igra se diplomatije”, “Mila je samit stila”. U garderobi vrtoglavih modela i cena, Mila je sve druge učesnike samita bacila u zasenak.

Helen Filding se pitala u “Sandej tajmsu”:

– Ko je ona fantastična žena do Norme Mejdžor?

Naišla je na nerazumevanje i kritiku. Milu Melruni, prvu damu Kanade, opozicija i mediji su napadali da previše košta Vladu Kanade. Sve to Milu Malruni nije uznemiravalo, jer je ona svoju stabilnost imala u porodici i braku. Volela je da decu vodi kod roditelja, ali joj je uvek bilo krivo kada premijer Brajan Melruni nije mogao da dođe na srpsku slavu Svetog Nikole 19. decembra. A kada su deca odrasla, dolazila je bez njih. Brajen Melruni je bio u Otavi na sednici vlade, kojoj predsedava, ćerka Karolina u Engleskoj, sin Ben na seminaru, ali Marka i Nikolu bi sama dovozila.

Kao premijer Brajen Malruni je vodio domaćinsku politiku, trudio se da razvije privredu Kanade i njen politički uticaj. Bio je pod stalnim pritiskom da amerikanizuje Kanadu, i da on lično postane Reganov ili Bušov čovek u UN. Mila ga je sledila i uticala na njega da brine o Srbima u Kanadi i da uspostavi dobre odnose sa Srbijom.

Čim je Malruni početkom 1993. zaključio da je u velikoj meri izgubio podršku glasača, sam je najavio svoje napuštanje političkog života i vraćanje privatnom biznisu. Njegova supruga Mila Malruni postala je direktor kanadske Cystic Fibrosis Foundation i direktor medijske kompanije “Astral”.

LEGENDARNI srpski emigrant i aktivista Boro Dragašević, rođen u Kragujevcu 1924. godine, takođe je poznata ličnost u kanadskom javnom životu. Emigrirao je kao ratni zarobljenik iz Nemačke u Kanadu (1947). Diplomirao je tehnologiju u Torontu. Radio u “Ontario hidro korporejšenu”. Bio je predsednik Srpske narodne odbrane, urednik “Glasa kanadskih Srba”, predsednik Kanadsko-srpskog saveta, član Kulturnog saveta Kanade i Ministarstva za multikulturu ove zemlje. Dobitnik je “Zlatne medalje” države Kanade i “Medalje kraljice Elizabete”.

Njegov kolega, srpski nacionalni radnik, Nikola Pašić, unuk slavnog srpskog premijera, rođen u Parizu 1918. godine, uselio se u Kanadu 1956. Kao pravnik godinama je radio u Ministarstvu pravde Kanade kao notar. Bio je osnivač i predsednik Srpske nacionalne akademije. Preminuo je prošle godine.

ARHITEKTA I POČASNI KONZUL

DOBROTVOR i projektant srpske pravoslavne crkve Sveti arhanđel Mihailo je Predrag Vladiković iz Vankuvera. Ovaj arhitekta svetskog glasa projektovao je i Srpski kulturni centar. Član Udruženja arhitekata Britanske Kolumbije, zatim Kraljevskog arhitektonskog instituta u Kanadi i gotovo svih značajnih naših političkih i kulturnih udruženja. Zbog svoje aktivnosti proglašen je počasnim konzulom Republike Srbije u Kanadi.