Prva dama Kanade iz Novog Bečeja

Mila Pivnički Malruni, rođena u Sarajevu, a poreklom iz Novog Bečeja, bila je devet godina simbol Kanade u svetu i veliki borac za očuvanje srpske baštine na severu Amerike

mila-pivnicki-malruni

NA prostorima sve tri Amerike danas ima oko 700.000 Srba. Najviše ih je u SAD i Kanadi, oko pola miliona. Kako su prekomorski Srbi najčešće radnička klasa zapada, to ih je veoma malo u političkoj eliti Severne, Srednje i Južne Amerike. U Kanadi oko dvadesetak naših ljudi postali su deo establišmenta i dostigli politički i vojni vrh ove zemlje. Najpoznatija ličnost među njima je Mila Pivnički Malruni, koja je punih devet godina bila prva dama Kanade.

Rođena je kao Milica Pivnički 1953. godine u Sarajevu, u porodici srpskog lekara Dimitrija Mite Pivničkog. Rasla je uz brata Jovana i sestru Ivanu Pivnički. Sa majkom Bogdankom emigrirali su 1958. u Montreal, gde je njen otac (1956) dobio posao u kraljevskoj bolnici “Viktorija”. Studirala je inženjering na Konkordija univerzitetu.

Doktor Jozef Divić, i sam psihijatar, kao i dr Pivnički, koji je došao iz Jugoslavije u Montreal 1961. godine, priča da je dom Pivničkih, a u to vreme bio je to stan na Ridžvud aveniji, ličio na literarne salone kontinentalne Evrope: “Profesori, filozofi, lekari i pravnici okupljali su se tu kako bi vodili razgovore na najvišem intelektualnom nivou”.

MILICA Pivnički, čiji su roditelji poreklom iz Novog Bečeja, udala se sa 19 godina. Postala je supruga kanadskog premijera Brajana Malrunija, žena koja je ponajviše doprinela afirmaciji Srba u Kanadi.

Brajen Malruni ušao je brzo u Miličin život. Sreli su se u Maunt rojal tenis klubu 14. jula 1972, dan posle Milinog devetnaestog rođendana. On je imao trideset i tri godine.

U novembru je Brajen otputovao na dvonedeljni odmor. Posle šest dana je pozvao Milu, rekao da se vraća i da želi da joj nešto saopšti. Izašli su na večeru u Alpenhaus. Između goveđeg fondija i vina, Brajen je rekao: “Možda bismo sutra mogli da odemo i odaberemo prsten”. Ali, Mila nije htela ni da čuje o venčanju pre nego što on ode kod njenog oca i zamoli ga za njenu ruku.

Venčanje je bilo u Crkvi Uspenja Hristovog u Vestmauntu 26. maja 1973. godine. Svadbenom slavlju prisustvovali su odabrani političari, advokati iz Montreala, mnogo jugoslovenskih ličnosti, zatim francusko-kanadskih predstavnika.

BRAJEN Malruni je bio advokat sa političkim ambicijama. Još kao devetnaestogodišnjak Brajen Malruni, sin električara iz kvebečkog gradića Beje Komo, govorio je da mu je životna želja da postane kanadski premijer. Oboje su (1974) postali članovi Konzervativne partije u Vestmountu. Brajen je imao ambiciozne političke planove, a Mila je u potpunosti bila spremna da mu u svemu pomogne. Mila je bila stvarno odana ljudima koje voli, i bila je posvećena Brajenovoj karijeri.

Novi ispit za Milu počeo je onoga časa kada je postala supruga lidera opozicije Vlade Kanade i Njenog kraljevskog veličanstva. Još za vreme predizborne trke, sive eminencije Konzervativne stranke gledale su u nju kao što ratari nadziru useve pitajući se kakva će biti žetva. Mila Malruni je bila ogromna potpora za stranku.

VODEĆE novine i časopisi donosili su napise o njoj, počela je da dobija desetine poziva, i to naročito iz mešanih kulturno-etničkih zajednica da održi govor ili da se makar pojavi. Tako je angažovana Boni Braunli koja joj je ubrzo postala mnogo više od saradnice. Za godinu dana njih dve su obišle stotine gradića…

Kada je suprug postao kanadski premijer (1984-1993) imala je ulogu prve dame Kanade. Milin naredni test kao supruge političara usledio je kada je postala gazdarica premijerske palate u Saseks drajvu broj 24, gde je bila zvanična rezidencija kanadskog premijera. Odmah pošto je Brajen postao premijer, Mila je i za sebe uzela kancelariju u Lengvin bloku, zgradi u kojoj je smešten veći deo ministrovog kabineta i angažovala se da usklađuje deo premijerovih obaveza. Kada su princ i princeza od Velsa posetili Otavu, krajem 1991. godine, Mila je priredila gala prijem za 2.100 osoba.

Bila je majka već četvoro dece: Benedikta, Marka, Nikole i Karoline. Živeli su u Otavi, a u kući se govorilo engleski i srpski. Aktivno se uključila u humanitarne aktivnosti, u rad srpske kolonije i pokušavala da promeni modni izgled žene u politici.

MILA je privlačila pažnju gde god bi se pojavila, ali putovanje u London, na samit G-7, 1991. godine od nje je načinilo slavnu ličnost i na međunarodnoj sceni. Sedam dnevnih listova izveštavali su o njoj na naslovnim stranama celu sedmicu koliko je samit trajao. Naslovi su se prosto nadmetali: “Mila: očaravajuća u žutom”, “Opa! Ovo je Milin šou visoke mode!”, “Glamurozna Mila igra se diplomatije”, “Mila je samit stila”. U garderobi vrtoglavih modela i cena, Mila je sve druge učesnike samita bacila u zasenak.

Helen Filding se pitala u “Sandej tajmsu”:

– Ko je ona fantastična žena do Norme Mejdžor?

Naišla je na nerazumevanje i kritiku. Milu Melruni, prvu damu Kanade, opozicija i mediji su napadali da previše košta Vladu Kanade. Sve to Milu Malruni nije uznemiravalo, jer je ona svoju stabilnost imala u porodici i braku. Volela je da decu vodi kod roditelja, ali joj je uvek bilo krivo kada premijer Brajan Melruni nije mogao da dođe na srpsku slavu Svetog Nikole 19. decembra. A kada su deca odrasla, dolazila je bez njih. Brajen Melruni je bio u Otavi na sednici vlade, kojoj predsedava, ćerka Karolina u Engleskoj, sin Ben na seminaru, ali Marka i Nikolu bi sama dovozila.

Kao premijer Brajen Malruni je vodio domaćinsku politiku, trudio se da razvije privredu Kanade i njen politički uticaj. Bio je pod stalnim pritiskom da amerikanizuje Kanadu, i da on lično postane Reganov ili Bušov čovek u UN. Mila ga je sledila i uticala na njega da brine o Srbima u Kanadi i da uspostavi dobre odnose sa Srbijom.

Čim je Malruni početkom 1993. zaključio da je u velikoj meri izgubio podršku glasača, sam je najavio svoje napuštanje političkog života i vraćanje privatnom biznisu. Njegova supruga Mila Malruni postala je direktor kanadske Cystic Fibrosis Foundation i direktor medijske kompanije “Astral”.

LEGENDARNI srpski emigrant i aktivista Boro Dragašević, rođen u Kragujevcu 1924. godine, takođe je poznata ličnost u kanadskom javnom životu. Emigrirao je kao ratni zarobljenik iz Nemačke u Kanadu (1947). Diplomirao je tehnologiju u Torontu. Radio u “Ontario hidro korporejšenu”. Bio je predsednik Srpske narodne odbrane, urednik “Glasa kanadskih Srba”, predsednik Kanadsko-srpskog saveta, član Kulturnog saveta Kanade i Ministarstva za multikulturu ove zemlje. Dobitnik je “Zlatne medalje” države Kanade i “Medalje kraljice Elizabete”.

Njegov kolega, srpski nacionalni radnik, Nikola Pašić, unuk slavnog srpskog premijera, rođen u Parizu 1918. godine, uselio se u Kanadu 1956. Kao pravnik godinama je radio u Ministarstvu pravde Kanade kao notar. Bio je osnivač i predsednik Srpske nacionalne akademije. Preminuo je prošle godine.

ARHITEKTA I POČASNI KONZUL

DOBROTVOR i projektant srpske pravoslavne crkve Sveti arhanđel Mihailo je Predrag Vladiković iz Vankuvera. Ovaj arhitekta svetskog glasa projektovao je i Srpski kulturni centar. Član Udruženja arhitekata Britanske Kolumbije, zatim Kraljevskog arhitektonskog instituta u Kanadi i gotovo svih značajnih naših političkih i kulturnih udruženja. Zbog svoje aktivnosti proglašen je počasnim konzulom Republike Srbije u Kanadi.


Izbori u Srbiji 2016 ( upis u birački spisak )

[wpdevart_countdown text_for_day=”Dana” text_for_hour=”Sati” text_for_minut=”Minuta” text_for_second=”Sekundi” countdown_end_type=”date” end_date=”27-03-2016 23:59″ start_time=”1458573041″ end_time=”0,1,1″ action_end_time=”hide” content_position=”center” top_ditance=”10″ bottom_distance=”10″ ]za upis u birački spisak[/wpdevart_countdown] Logo-Izbori-2016-4

Obaveštenje o glasanju u inostranstvu za Narodne Poslanike Republike Srbije.

Poštovani,

Obaveštavamo Vas da u koliko želite da glasate na predstojećim izborima za Narodne Poslanike Republike Srbije, to pravo možete ostvariti na sledeći način:

 

1. Popunite zahtev za upis u birački spisak koji se nalazi u prilogu ovog obaveštenja.
Pri popunjavanju zahteva za glasanje u inostranstvu, pod tačkom 11. “Biračko mesto na kome se glasa”, upišite: Konzulat Republike Srbije u Vankuveru, 7411 Vantage Way, Delta, (Vankuver) B.C. V4G 1C9.
 
2. Prijavu možete poslati ”Ambasadi Republike Srbije u Ottavi” na e-mail adresu: cuncellor@serbianembassy.ca   ili 
 
”Konzulatu Republike Srbije u Vankuveru” na e-mail adresu consul@serbianconsulate.bc.ca
 
Poslednji dan prijave je 28. mart 2016.godine 
 
Link Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije sa istovetnom informacijom je :
 

Nacionalna priznanja Srbima iz dijaspore juli 2011. godine

Sa-dodele-nagrada-dijaspori-610x225

Ministar vera i dijaspore Srđan Srećković i patrijarh Irinej dodelili su danas u Beogradu nacionalna priznanja zaslužnim građanima Srbije iz dijaspore i pozvali na jačanje veza matice i rasejanja.
Nacionalna priznanja se dodeljuju u sedam oblasti i nose imena najznačajnijih srpskih stvaralaca koji su živeli i radili u dijaspori, a od ove godine ustanovljena je nagrada “Majka Srbija”.

Patrijarh Irinej pozvao je Srbe u dijspori da sačuvaju svoju veru, jezik, da jačaju veze sa maticom, češće dolaze i da decu “vežu za lepu zemlju iz koje potiču”.

On je podsetio da je jedan od zadataka crkve bio da okuplja srpski narod i da je na tom polju ona mnogo učinila.

“Crkva je mnogo učinila da sačuva ono bitno za naš narod, veru, jezik i kulturu a to je ono što svakog čoveka čini posebnim”, rekao je patrijarh i istakao da ne postoji razlog da se iko stidi svog imena.

Ministar vera i dijaspore Srđan Srećković pozvao je najstručniji deo dijaspore da neprekidno radi na modernizaciji i demokratizaciji Srbije.

“Sveni smo da intelektualna dijapsora ima potencijal da bude naša važna karta za Evropu i svet, nezamenjiv most koji predstavlja sintezu evropskih vrednosti iz tradicije”, istakao je Srećković.

Zato je dijapsora, po oceni Srećkovića, jedan od važnijih stubova napretka Srbije ka željenoj poziciji lidera u regioni u punopravnog člana EU ali i zemlje koja ima snagu da štiti državni i nacionalni interes.

Nagrada “Mihajlo Pupin” u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija dodeljena je Branimiru Iliću Glavaškom iz SAD.

Nagradu “Miloš Crnjanski” za književnost dobio je Branko Anđić iz Argentine.

Nagradu “Nikola Tesla” za nauku i pronalazaštvo dobila je Maja Matarić koja živi i radi u Kaliforniji.

Nagrada “Slobodan Jovanović” za oblast politike dodeljena je Predragu Vladikoviću iz Vankuvera.

Nagrada za doprinos obrazovanju “Dositej Obradović” ide u ruke Predraga Mandića iz Mađarske.

Nagradu “Vuk Karadžić” za očuvanje srpskog jezika i pisma dobio je protojerej Srboljub Miletić koga je predložila Srpska pravoslavna crkveno-školska opština Sveti arhiđakon Stefan u Sidneju.

Nagrada “Majka Srbija” pripala je Dušanu Vidakoviću iz Nemačke koji već dve decenije izdaje dnevni list “Frankfutske vesti” koga je predložio episkop srednjoevropske eparhije SPC.

Nagrada se dodeljuje od ove godine za sveukupan rad i doprinos unapređenju odnosa matice i rasejanja.